Стонхенџ

На ивици глади и безнађа

Тамне коске заселе у круг

Гатају звезде

И девојке посвећене богињама

(као, то су оне)

Поскидаше се по трави

А лелек сакривен у

Тами јер преклопи се

Смрт с даном Венере

Па мртвог склонише од

Радости

Да не ремети оро

Равнодневице

А лаки путници поседали

По равници

И звезде искре над њима

Алкаид, Мизар, Алиот...

У коритима ладне воде

Међу њима је тумач

Перспективе

И слушају га рибари који

Познају море

Није пијан па му верују

Да ће сутра бити, бити...

Од ивера и кошаре

У чанку слатко

Лишце