Инквизиција
је део Правде
Док је обилазио Галаксију
У потрази за чудесима
Џо сретне Моритома
Прикованог за крст
С омчом око врата и коцем
У задњици
Нагнуте главе из угла
устију
Цури му крвава пљувачка
И балави по маљавој
бради
Можда је заслужио,
мисли Џо
Док се маша за флашицу
с киселом
И двоуми да ли да напоји
Криминалца
Ко сам ја да се мешам?
Што не каже да је жедан?
Моритому је кичма пробила
мозак
И мисли су му фракталне
апорије
У тој области комуникације
Вода је апстракт
Улицом жустро промичу
сејачи
Град је поље сажеженог
јечма
Хлебне душе и плач
вршилице
Џо пије и хладни ум га
зове
У домен Хада
Где му Моритомо објасни
Да је правни систем
У суштини рад идеје –
Самоодбрана
Inquisition
is part of Justice
While touring the Galaxy
In search of miracles
Joe met Moritomo
Pinned onto cross
With noose around his neck and pole
In his butt
Head bent from corner of mouth
Oozes bloody spittle
Smearing hairy chin
Maybe he's deserves it, mulls Joe
While reaching for bottle of mineral
Hesitating to water the
Criminal
Who am I to interfere?
Why doesn't he says he's thirsty?
Moritomo's spine penetrates the brain
And his thoughts are fractal aporias
In such a condition of communication
Water is pretty abstract
Street is busy with sowers
And city a field of scorched barley
Breadfruit souls and crying thresher
Joe drinks and his cold mind calls him
Into domain of Hades
Where Moritomo explains
That the system of justice
Is essentially work of the idea –
Self-defense