Ослобађање
Занг
(А као
Хајзенберг)
Џо није умео
да ослободи Занг
Која је
зврндала у затвореном
Систему
Проблем је
био у њеном анимизму
Јер могла је
једино да буде
То што је
желела за себе...
Исто је желео
и краљ Мида
А знамо како
се то завршило
Џоу се није
журило
Гуркао је
пљувачку
И усисавао
ваздух
Кроз зубе
црцрцрцр цццц
Сва је срећа
што је Занг
Лако падала
у сан
И није превише
паничила
Требало је
убедити је
Да хоће да
неће
Тужно је
покретала крилца
И љуљала
жаоком
А оно што је
у њој било срце
Запљускивало
је мозгић
Жутом жучи
Што се тиче
филозофије анимизма
Најбоље је
да ствари остану такве
Какве јесу,
с чиме би се и Хајзенберг
Сложио
Јер, најбољи
је онај исход који се управо
Догађа
Јасно је,
стога, да са Занг нешто
Није у реду
А и шта се
кога тиче шта она хоће?
Ако бих јој
само некако усадио
Принцип
неизвесности
Изгубила
би способност умишљања...
Вреди
покушати?
Раставићу
је на саставне делове, као Буда
Мислио је Џо
Одвојио је
саћасте очи од главе
Опнаста крила
од леђа
Жаоку од
трбуха
Чељуст од
ждрела
Ножице од
трупа
Била је мртва
Више није
радила
Ово је
поступак према доктрини не-ја
Нека сада
покуша да скува компот
Од сопствених
делова и добије себе
У измаглици
тропске Африке
Или прашњавој,
безводној Сомалији
Делови чине
дух
А сложени
организми су немирни,
Ненасити
Најгори су
људи
Реке су моћне,
прашуме су моћне
Пустиње су
моћне
Вулкани су
моћни
Дрвеће, дан
и ноћ
То је тај
принцип који од делова чини
Неутољиву
жеђ
Па, извол'те,
али то је погрешно
Занг се
одлично снашла, ослобођена
Било је
лако, зар не? каже она Џоу
И потпуно
извесно, одговара он
Пурњајући
цигарету замишљено
Posts
