УБРЗИВАЧ

Убиство аутоимуног

Система и

Мерач црева

У руци моје драге

Док лежи крвава

Отекли јој прсти

И пурпурни подливи

Од аеробног отрова

Душе нам побегле

У акумулаторе и

Бежичне оператере

Фотосинтезу и

Соларни панел

Скривене од лећа

Паметних

Доплгенгера

Дочекујем је, драгу, кроз

Косу сливену у

Класје стерилне траве

Дочекујем је и грлим

Гротескним венцем

Магнетогена

Више међу нама

Нема верења...

Све је голицање

Шушкање и

Шашољење

Сиринџи разбацани

Прокипели

Ултраконвенцинални

Изолучени

Садржајни

Дај човеку машину

Да се осети јачим

Приљуби му наочари

Да боље види

Дај шибу

Боље да гази

Да побеђује

Јер се не опире

У врту мом су ноћни

Ракови

Кликтави вре из

Уклетог дома

Црвеног праха

Гњили, лепљиви лешеви

Масна одећа

Љуске бубамара

Блиндирано возило

Скенира аветни

Бунар

Све је почело

Добродошлицом за

Мртве –

Зашто ходате

Кад сте мртви?

Нису ни знали

Уморни су били...

Задрли у кривуљар

Бескрајно замршени

Да се ту зближе

С топлим дланом

Брижним

Почело је и раније

Необјашњивим расипањем

Метаморфозе

Кроз познате врсте

Ускрсавањем костију

Тајно, из врлети

Црквених крипти

Кћери, па синови,

Љубавници

Затим подизање заштите

Ратне зоне и сигурне

Четврти

Одузимање хране

Узгој родница,

Материца...

Размножавање

Али нашли су решење

За одржање свести

У капи росе или меда

Свест се сели у

Нова тела у смислу

Властитог убиства

Памћењем живота

Оживљава сећање

Сад се опрезно

Наслађујем

Старом причом о

Рођењу и смрти

Ја сам у детелини

У длаци коприве

Једе ме веверица

Одрастам у стомаку

Глодара

Глодар ће умрети,

Ја ћу измилети

Обични људи

Нормални људи...

Тога више нема

Еволуција је створила

Мобилне органе

Комуницира

Микровална сперма...

Тобоган од ножева

Прејака је то симболика

Али добро ради у

Главици чипа

Црвени окулари

Не региструју црвено

У албина крв је млеко

Подељено искуство

Па, гле! Ти и ја

Све делимо

Простор је магнетно

Витло

А време је

Мерач времена

Погледај леш свој

Још увек стеже

Испало црево

Нашли су начин

Да нас покосе

Ритуално

Али ја увек кажем

Буди то што јеси

Лешеви су лешеви

Сад кад смо заједно

Остала је навика – Ја

И нисам одговарајућа публика

За песме Шарла Бодлера

Ја те сатирем у – Ја

Ви – који заостајете

За тачком времена

Заостајете сузе

Заостајете вене

Цвеће зла

Окружено гљивама

Окружени кожом

Органи крију свој учинак

Лажно се смеше

Цвеће у цревима

Моја драга

Ти си у сроку

Твоја је лепота

Тебе бљују пчеле

Ветрови селе семенке

Ветрови врући гуше

Шта су ветрови!

Кад си спор...

Показаћу ти

Где је Убрзивач

Тек га праве

Али већ ради

Праве га изокола

Обезбеђују се

Од опасног зрачења

Саставних делова

Кожа му је од стакла

Никла и олова

За њих је правити

Осигурати

Ти знаш шта Ја волим

Па буди Ти Ја у

Теби

Идеја је да се створи

Фотон

Ал' да им не побегне

Сплин је као сплачина

Људи без укуса

Ножеви од фибергласа

Још коже преко изражајног

Ткива

Копча од хрома

У гаћицама мобилна

Вагина

Фотон је сперма

Јајашце

Црна рима

Али, рећи ћу Вам нешто о

Убрзивачу

Он ради само кад се

Поквари!

Микровални феромон

Премошћује раздаљину

Прво је био Бљесак

А посматрачи тек сад

Стижу

Научница то боље зна

У гаћицама јој звони

Истина

Тврде главе кад се сударе у

Сударачу

Спирално се крећу

Рогови овна

Астролошки знаци у

Калему

Све је записано

Кажу старе књиге

Да тела воле тела...

И не треба их терати да се

Движу

Гром у тела

Да их разбуди

К'о небеска синапса

И повеже

У жижу