Тантра-мантра

Тантра-мантра

Шири ноге за бандите а поштеним

Грађанима не да

Слатка бебица

Непоштено, непоштено...

Ех, ах,

Кад феромони мамузну хормоне

Мозак излучи прионе...

А поглед јој порочки

Акутно-хипнотички

И тужно-телећи, скоро

Мајчински

Руком завитла

Рептила

Без крила

И то је онда Змај од

Сношаја

Ал џаба му жар – змија више воли

Буђелар

Резонанца и интерференција (Пројект МОРИТОМО)

Резонанца и интерференција

(метафизички СФ)

Резонанца је услов квантизације

Ко жели да скаче као квант – треба да

Мирује као жаба

Мировање значи: одустајање од тумачења

Чиме се остварује једнотачка –

Читав космос у једној тачки!

Резонанца укида утицај утицаја...

Метафизички маг Лобо Завијер

Гради Црни вир који је возило и алатка

Прилагођена појединачним субјективним

Агрегатима

Ова машинерија се понаша као црна јамица

Јер својом интерферентношћу поништава

Ограничења организма

Ослобађајући ум од граница...

Ширење космоса (Пројект МОРИТОМО)

Ширење космоса

Кажу да се космос растеже као

Жвакаћа гума

У сваком тренутку и у свим правцима

Тако се простор размножава

И испуњава, прво гравитацијом

То јест материјом

Затим смислом

Који је поредак у функцији

Силе

Толико о природи космоса

С обзиром на начин свог постанка

Брандон је глад која је атрибут

Универзума и

У часу када Соларис пристаје у близини

Антареса, повратио је

Снагу своје глади

У том погледу, одлично се осећа

Из прикрајка посматра припреме за

Продају плена, између Лубановског и њему

Још увек непознатог купца

Купац стиже у црној, неозначеној

Летелици, с подигнутим штитовима и

Џемерима

За њега, њу или то, космос је опасно место а

Постојање у њему је испуњено борбом

За очување тајности

Плен је девојка, ошамућена сусретом с

Џоом у свом аспекту Црног вира

Лубановски се брине због њеног стања

Мада зна да је купац тражи искључиво

Због њене нарочите – ДНК

Брандон с немиром у очима посматра

Капетана

Заједно с девојком и повереницима

Кренуће он, а затим ће повести своје

Преговоре о добављању Арктурусових боја,

О којих чудесности и недоступности

Постоји непроверена легенда, док је

У Брандона и даље погрешно

Уверење да му способност

Улажења у систем Арктуруса

Омогућава да отуд нешто здипи и

Овамо донесе

Иза непрозирног енергетског поља

Допире премодулисан глас

Незадовољан због општег стања плена

А што се тиче Брандона, он треба да пође с

Њима и преузме нарочито опремљен брод

Са спремиштем за плазму Арктуруса

И аналитичким уређајем за декодирање

Процеса лучења

Иако Брандон поседује своју верзију

Црног вира, она је потпуно неупотребљива

За превожење било каквог материјала

Али и површни поглед на Иону му говори

Да је Џо ипак нешто собом однео...

Само – шта?

Доле, улицама Блер Алфе, посрће пијани Џо

Аватара којег, Брандон једино познаје...

Проблем пројаве личности је тај што

Аватар реагује с материјом као енергија

Мутан је и слаб тамо где је ова

Потрошена

У смисао и уверења

Токове и резервоаре

Визије и буђеларе

Њихов сусрет кратко траје

Џо се споро креће прљавим тротоаром

А Брандон шмугне крај њега

Стопи се у црвену тмину апстрактан као и

Антарес, који данас једва помало тиња...

У граду где су помешане историје, временâ...

Кретање је међу зидове

Замрле нанитоидне структуре

Легенде и заблуде

У којима је скапао и последњи моментум...

Бизарни је свет разастрт под умирућим

Сунцем – топли и влажни жар прска

У потмуле протуберанце

И на Алфу пада гар

Три зида даље, Брандон залази у шире просторе

У гадне мирисе што допиру с реке

И из отвореног подземља

Џо шири руке као орао и заокреће...

Овде се већ чује брујање усисивача угљеника

И слапова згуснуте паре

А према црвеном небу дижу се једва видне

Нити Траверзера, сиви праменови

Каскадног дима и простране Мреже

Графита

Њоме се планета зарива у сунце и отуд

Црпе фузионе елементе, плазму и импулсе

Даље од тога одлазе Траверзери

У дифузна пространства Свемирског Зрака

Где је енергија вакуума изобилна

Међу зидовима зјапе рупе

Неке су осмишљене, неке су

Природне

Стене од мутно светлуцавог антрацита...

Таква је земља на Алфи Антареса

Црни – угаљ-камен

Џо застаје дубоко у разгранатом тунелу

Оријентација је изгубљена

Правци су произвољни

Звуци су капи распеване воде

Корацима покушава да наметне ритам

Пећини

Док срља даље у мрак

(у мраку се ништа не дешава)

Осим електричних пражњења...

Неравномерног пулсирања

И пецкавих струјних удара

Електромагнетних таласа

И, можда, гласова...

Нити варница падају к њему

Одело и кожа су већ потпуно прекривени

Плавичастом егзоелектриком

Очима жмирка просветљен

Већ му је и нервни систем

Сједињен са струјом Пећине

Пећина га прогутала

(за то време)

Брандон, који је лажни човек

Неизлечиво огорчен

Стиже на заказано место

Али му се пројављује Барон

И упозорава га на подлост Маскираног

Те да ће аналитичке машине анализирати –

Њега...

Подлост, подлост, познато ми је шта је то...

Пребаждарићу машине...

Нећеш умети а немаш ни времена...

Онда? Да ти поклоним поверење,

Теби, који си...

Који сам те створио да будеш пандан...

Ти не знаш колико је то болно!

Глупост је болна. Знам.

Брандон не уме баш да реагује на

Цинизам, који је гори од његовог:

Остави ме! Ја ћу сам наћи начина!

Ваљда је то сврха коју си ми наменио!

Да до краја излудим!

Није...

Брандон се грчи и мрачи...

У мени постоји та жеља! Одакле ми

Она? Грешка се поткрала?

Ја могу да ти објасним...

Не желим! Зар не разумеш? То морам

Сам!

Употреби неког...

Још цинизма, лепо се уклапа у Брандонов

Профил

(Барон одлази)

Одавде до места састанка је десет корака...

Пред Брандона искрсава Џо

Потпуно је светао од површинског

Електрицитета, и обневидео

Сударају се и Брандон га апсорбује у себе...

...и кихне...

Искашље Џоа из себе, или му се барем тако

Учинило... свеједно...

Разумеш ли се ти у аналитичке машине?

Џо га, изненађен, слуша

Кваркно-метафизичке... Принципијелно, да.

Чекај ме овде. Разумеш?

Нећеш дуго?

Није добро све што је добро (Пројект МОРИТОМО)

Није добро све што је добро

(космички ланац исхране)

Дијалектички гледано

Идеални ратник је stealth ратник

Који делује неприметно и на чије

Дејство је немогуће реаговати – одмаздом!

Недијалектички гледано

Ово је могуће уколико се располаже

Надмоћном силом која

Ућуткује...

Или... уколико се измиче сензорској

Мрежи и делује заиста неопажено...

Метафизичко постојање је реално

У области аперцепције – опажања

Помоћу знања – али на који начин се

Слажу или сукобљавају знање и телесна

Перцепција?

За мудраца, главни проблем и издајник је

Његово тело и нагон за опстанком...

Ум лишен тела и тело лишено ума:

Првом су идеје храна

Друго је храна идеја

Размишљајте о томе...

Побуњенички блуз (Пројект МОРИТОМО)

Побуњенички блуз

Џо је насукани археобитник

Урличе љубичасте фантазмагорије и

Инсектаријуме

(тек да видите о чему се ради)

Откида крагну кошуље и

Неће да се купа

Лута опасним доковима и

Подржава побуну сламова

Гуши се од сузавца

Пије, пуши и зноји се...

Насиље на Алфи Антареса

Спроводи се прво међу најпослушније

Раднике и послодавце

Путнике и ђаке

Разнобојне траке и значке

Сензори и транзистори

Ретинални скенери и

Металдетектори

Електролити и биоадитиви

Нанитоидне тетоваже

Сирупи од лаже и паралаже

Боје и звуци

Симулације РЕМ-а

Бежични кортикостероиди

Мотивациони генератори

Логистички протоколи

Кваркни транспортери

Ултрасонични квазиемитори

Хипертонични регулатори

Поларизовани тангентни пројектори

Аутоматски поетски цензори

Електрична струја заобилази

Покварене делове виртуелног

Персоналног система

(мора да је то!)

И спаљује нежне кристалне листиће

Банака краткорочне меморије...

Колање слободне струје мора се

Зауставити

Џо се одлично осећа

И, то га осећање коначно

Убија

Емер (Пројект МОРИТОМО)

Емер

Ти си Сет.

Знаш моје име?

Знам тебе.

Ко си ти?

Не сећаш се ничега...

Како да повратим сећања?

Она се неће вратити. Ти мораш к њима.

Како?

Просто, буди ту.

О Емералду се скоро ништа не зна

Зову га још Ермер или Емер, а

То је због тога што је отишао

Незнано куд

У потрагу за неким или нечим, то

Свакако

Боја му је зелена и тако га треба

Замишљати

Његово је путовање најмистичније од свих

Никаквих трагова није остављао

Никоме се није јављао

Нити га је ко тражио

Био је заборављен

У ствари, објашњење је једноставно

Мада, тешко схватљиво

Емер је још током своје прве медитације

Прешао на ову страну

А шта се с његовим тамошњим бићем

У међувремену дешавало

О томе се баш нико није бринуо

Пошто није био гладан појмова и

Слика, ишао је само право

Никоме се није склањао нити

Клањао

Није запиткивао, ретко се одмарао

И ништа, ништа га се није тицало

Он је још и пре свог одласка знао да

Тајне нема и да је бесмислено

Претварати се да је тако

Због тога је ућуткао запиткивања

Ништа није узимао нити давао

Али, вратио се и то само због тога

Да не бих ја препричавао

Што сам једва знао

Мислим, вратио се овамо

Не тамо

Овамо, у Пећину, усред Брда

Усред мене, усред чаше вина

Усред речи

А онда ме заћутао

Магијски простор производи

Речи, покрете руке,

Снове и, уопште – људска бића

Према Емеру, пећина слика сликара

А сликар осликава само један делић

Зидова

И докле год то ради, биће само то –

Створење међу зидовима

Уколико би, пак, престао да осликава,

Личност сликара би се отарасила

Препрека

Многи наслућују да постоји непосредни

Однос са Свемиром али, због дејства

Идеја сматрају да су дужни захвалност

Те да су обавезни да служе...

Недостајућа константа (Пројект МОРИТОМО)

Недостајућа константа

Арктурус се састоји од

Супернове и црне јаме

Између њих је непрекинута

Муња

У статичком пољу неутрина

Укотвљен је бојни крсташ Соларис

Леви бок је тешко оштећен

Плотуном омега-хадрона

У јахти, крај њега, ужурбани

Знаци живота

Ломљење намештаја, вриска и

Задах просуте утробе, крви и

Ужеглог салца

У мехуру простора

Око планете Фууга

Где се загоне запремине

Предимензионираних неутрина

Плиме и осеке

Будућих и прошлих догађаја

Џо посматра исход напада

Пиратске флоте

Лубановског и његових пијаних

Разбијача

На луксузну јахту Врана

С планете Орфеуса

Тела власника леже разбацана

Међу њима хрпица пепела

Мртвог капетана

Чланови посаде на коленима

Породица похватана

Два млађа брата и старија

Иона

Још неколико пријатеља

Нанизани на жицу

С омчама око врата

У доба енергетских поља и

Субатомских материјала

Људска ситуација је и даље

Стереотипна

Патња универзална

Џоово тело се трза

Тело познаје бол тела и

Хтело би да дела

Да спречи насиље и

Уништи насилника

Он долази из Еона у тамном

Звездоплову

Моћ вакуума цепа зид

Идеја и

Црни вир продире у Соларис

Започиње шетња дугим ходницима

Плазма коначно спржи Врану

Бојни брод се усмерава према

Планети Јегеничара – Алфи Антареса

Познатијој као Блер Алфа

Кроз зидове и између зидова

Пролази се манипулацијом

Нереактивних корпускула

Џо набаса на Брандона

Њих двојица су комплементарни

Брандон је дубоко меланхолична

Креатура покретана ветром зла

Или, прецизније речено,

Личности лишена

Када се суоче, ослобађа се

Енергија, прегоревају околни

Уређаји и светла се гасе

Удар невидљиве струје обара

Брандона

Полази даље, наводе га зној,

Задах страха, кикот и

Смрад гусарског прдежа

Дечаци нису поштеђени силовања

Али је Ионина генетика позитивно

Измерена, њу нико не дира, она је

Девојка од суве платине...

Свест му је сужена од адреналина

Слабост телесна

Поглед мутан

Тамни звездоплов га вуче Иони

Метафизичка механика активира

Аватарска ткива

Континуитет Иониног тела се симулира

И Еон га прихвата

Она и Џо остају у близини Фууге

А Соларис одлази...

(на Соларису)

Посада налази онесвешћеног Брандона

Односе га код капетана Лубановског

Овај га шутне

Једва некако га поврате и Брандон се

Исповраћа по њиховим ципелама и кломпама

Умирао сам ја и раније, кркља док му се

Пљувачка и желудачни сокови цеде низ

Браду и усне

Па, шта ти би да сад одапнеш? Пита га

Лубановски, склањајући се ван домета

Бљувотине

Брандон зна да је Еон само легенда за

Људе без Аватара, па макар неки од њих

И веровали у такво постојање,

А Разбијач Лубановски је опрезан колико и

Вук самотњак, сигурно не би олако

Одбацио бунцање поклеклог, једва-познатог и

Тамномодрог, Брандона

Утом дојури један главоња задихан и

Повиче да је робиња такође у несвести

Бледа и исцрпљена, непокретна...

Па, шта је?... режи Капетан на Брандона

Аватар, искашље Брандон. Умало да се

Кобно заврши мој сусрет с... њим...

А за њу не знам...

Жива је, уверавају гусари Капетана

О овоме, никоме ни речи! Прети, згрченог

Лица

(Иона с Орфеуса)

Коме служиш?

Служим?

Дуг, ишчекујући поглед безнадежног

Тупог проницања...

Хм, наставља она, за кога радиш?

Радим?

Ти си... господар?

Господар?

Скаче јој шака у крилу, хаљина је

Изгужвана

Седи на каменој огради терасе

Џоове свите у пансиону Scipio III

На Капону

Намргођен, Џо је посматра

Ово је смрт? запиткује она

Јесте...

...и није...

Ми смо Аватар, а све остало је Еон

Подсећа на прави живот, али... у чему је

Разлика?

Ма, ситница. Разлика је у константи...

Џо је посматра љубопитљиво

Истовремено покушава да формулише

Оно што ни себи још увек није објаснио

Овде... нема... поретка...