Пећински људи
Кад се неко удуби у сопствену
Глупост – нема дубље
Пећине од тога!
Творац Пећине је
Сигурно имао у виду и овај
Вакат...
Горња дворана је донекле сређена
Ту и тамо, види се рука
Генија
Али дубље од тога –
У недостатку видела –
Наступа сурово
Библјиско лудило
Џо је у Пећину довео Киша
Који је, на Ионино запрепашћење
Крвави бифтек јео – прстима, а
Зубе чачкао жбицама од батака
Не само да је подригивао и прдео
Него се драпао и чешао
Кревељио и плазио
А онда сасвим невино смешио
Иона се питала, одакле ли је овај
Залутао, али се Џо није чудио
Киша је добро познавао
Из нешто другачијег контекста
Када је, некада давно,
Настао у његовој глави...
А сад је и он њега с лакоћом
Инкарнирао
Како би лакше комуницирао с
Еминентном силом свог старог
Аватара
Киш и Џо се гађају зрнима грожђа
Иона загледа есцајг, згрожена
Пећинском нехигијеном
У Пећини има мало гостију
Атмосфера је угодна
Плавичаста измаглица стропа
Ствара утисак ноћног неба
А из даљине допире музика
Која је глас...
...с обале реке
Узнемирене у сумрак
Лепетом ждралова и пљускањем
Клена...
На таласима бруја инсеката
Пар будних очију прати нечујни
Лет комете
А онда, с доњег улаза допире
Комоција
Пристигао из траверзера
У дворану ступа Брандон
За њим посрће Тамас
Тамас је увелико прескочио
Своју баријеру
Повлачи се у мрачни пролаз
А Брандон загледа около...
Спази га Иона и умало свисне
Џо махне...
Киш се не обазире, он сад
Једе мушуле...
Брандон се не снебива
Глад не осећа
Иона га занима
Она је Џоово масло
А сад још и овај клипан...
Шта изиграва?
Зов дивљине...
Док се примиче
Утроба му се комеша
Хвата га језа око
Замишљене кичме...
Иако му је тело обична протеза
Око дезоријентисаног духа
Сачињено да не омета
Потенцијалну интелигенцију
И форсира њену експоненцију;
Самовољно
Кретање арктуранске плазме
У затамњеним оквирима
Производи неочекиване реакције
Које иритирају његов
Самоникли калкулантски
Ум
И, уместо уобичајене
Маске нерасположења
Лице се срдачно кези
Ал из очију сева...
Мада, то уопште није...
Он...
Киш хоће да се загрцне
Што значи:
Овај даса није навикао на
Промену!
Џо га лупка по плећкама
Салветом га брише око
Бркова
Иона се спрема да оде...
Брандон седа за сто и
Шири руке, гледа у Џоа
Нема шта да исповрне
Увлачи главу у
Рамена...
Контра-аватари за околним
Столовима се
Ућутали...
Киш се, одједном, озбиљно
Занима за Брандонов плашт
Који се, и даље укључен, зеленкасто
Сија
Пипне га и – поскочи!
Брандон се изнервира
Џо се стропошта испод
Стола
Иона га отуд извлачи
А Џо се од смеха
Превија
Дошао сам из закривљеног
Простора... А ви тако...
Жали се Брандон
Киш наставља да грицка
Шкољкице
Иона вуче Џоа за мишицу и
Упорно га гледа
Чини се да је повратила неке од
Старих навика
Назиру се по надланици и
Светлаци зноја...
Из веома уврнутог...
Уколико, уопште, неког занима...
Контра-аватари ћуле пипке
И нагињу се...
Белог свемира...
Једном контра-аватару се
Претури столица
Бакље се распламте...
Одједном, више нико не једе...
Врати ми моје тело
Захтева Иона
Шта ја имам с твојим телом...
Ти и твоји пријатељи
Унакажени...
Наставља она
Киш гледа у Џоа
Твоје тело је, до сада,
Искасапљено а
Митохондрије исцеђене
У еликсире
Калемара-Јегеничара...
И све то већ
Распродато трговцима с
Алдебарана, Мизара и
Дубхеа
Е да би твоја проклета раса
Постала још дуговечнија и
Лепша...
Брандон се заједљиво цери...
Стисак руке попушта, али
Иона и даље не осећа ништа
Киш се закашљуца...
А твоја јебена раса остаће сад
Без...
Рече Иона и зари му нокте
Очињег вида...
Posts
