Доручак
код Епифаније
Пошто смо
сели у пећину
'Ајд,
реко', да мезнемо нешто
Уз закуску
Погледам
около – храна
Скакуће
Треба то
похватати...
Има ли шта
у ранцу?
Хаилас појео
кикирики
Тамо, у
Кротони,
Док смо
обилазили спаљене
Храмове
питагорејске
Како ти
увек нађеш пећину?
Задиркује
ме Џо
По мирису,
одвраћам одважно
Лој, шунка
и горка кора лимуна
Дозволио сам
себи да се
Пројавим
Али под једним
условом:
Покажите
и ви шта знате!
Ја знам да
једем!
Ја знам да
предем!
Ја знам да
клацкам!
Ја знам да
мљацкам!
Одувек сам
желео да доживим
Лежање у
хладу и
Хлеб и
мармеладу
Са стропа
капље вода
Хаилас изишао
из пећине
Стао у високу
траву
Голицају га
класови
Под ногавицу
шортса
Сврха овог
путовања
Може да
буде и –
Сусрет с
медведом...
Кад си у
епифанији
Звери не
обраћају пажњу...
Ланац мисли
и ковитлаца
Изостаје
Додуше, и
трајање...
Али, чему
уживање у тренутку
Који се не
мења?
Ја себи нисам
дао времена...
У реду,
каже Завијер,
Тренутак
није у систему
Мерења
Стога, како
одређујеш садржај
Догађања?
Лукав је
Завијер,
Пита оно што
и сâм зна...
Међу нама
нема
Разговора
Враћа се
Хаилас
Носи у наручју
смокве
Умазан медом
Избегава
стршљена
Џо неће да
једе у пећини
За вама су
у пећинама гомиле
Отпадака!
Смисао говора
помало се
Враћа...
Џо је у праву
И моји преци
сликали су на
Камену
Само, ја више
волим да
Кокам кокице...
Крај веселе
ватрице
Около је
дивљина
Промичу
животиње
Неодређено
је доба праисторије
У моје време
није било
Краљева...
Почнем ја
Коњ је био
храна...
Занимљиво
је посматрати
Моритома
Који се
расхлађује крај
Барице и
задиркује
Корњачу
Корњача се
тетура још од
Пермског
помора
Интелигенција
хитина
У јастога и
инсеката
Од
најквалитетнијих је
Протеина...
Зачикавам
Моритома:
Из коликих
си изостао
Бојева?
Убијао
јесам и
Падох
Усмрћен
Џо се примиче
Воли да слуша
говор
Који не зна
за писмена
Звук се
судара са словима
Тако сам га
учио
Уши оглуве
Одбацио је
памћење и
Прешао на
мрље
Мрље уместо
слова!
Чудио се и
радовао Џо
Моритомо се
спрема да
Крене
А-а-а, не
знају се аутори
Митова?
Светлост
цивилизације
Замрачује
духове
Posts
