ТНТ против ПГЦ - (Пројект МОРИТОМО)

ТНТ против ПГЦ

Бродић Корпорације ТНТ

Клизи кроз траверзерске нити

Успоравајући нагло пред загушеним

Чвориштима на прилазима Антаресу

А носећи талас трансверзале 1ЛК га

Испоручује у какофонију локалних

Мрежа; Брандон покушава да се

Неприметно увуче у неки од Сквотерских

Арондисмана и тек тамо материјализује...

Када се, коначно, и то догоди

Треба што пре да исповрти

Акредитив с којим ће моћи да још

Неко време изврдава препознавање од

Стране Универзалне информацијске

Матрице (УИМ)

А онда ће, истога часа,

ТНТ купити ту информацију

И на његово дупе прибости рајснеглу с

Потерницом

Импровизоване сквотерске институције се

Сељакају сваких неколико дана и

Брандон погледом тражи неки од

Трик-оријентира који би га упутио

На актуелни портал

Имао је среће, Антон га је препознао

С оне стране улице

Позвао га је

Кроз графитне окице уличних

Графита

Тело му је стационирано у

Кваркним спужвама далеко

Од овог света

Усисано до последњег ерга

У аденоидне гроздове

Блерске измаглице

Брандон покушава да се

Укопча у мрежу Друштва ПГЦ

Али арктуранска плазма

Ремети промет електрона и

Осталих лептона кроз његове

Интерфејсе

Покушава с нанитоидним

Морзе-оглашивачима

Али то је застарела технологија,

Електро-механичка...

У барици угледа лик Антона

Који пројектује мимику говора

И прстима црта слова

У Брандону, плазма покреће

Тамно тело и води га

Путоказима у лавиринт

Сквотерских станова

Кроз пецкава енергетска

Уточишта

Наилази на дебелог

Медијума која је сачињена од

Гуме и керамичких изолационих

Материјала

Тајно друштво ПГЦ Вас поздравља...

Брандон, отпоздравља...

Брандону треба...?

Акција ометања...

Брандон плаћа...?

Плазмом с Арктуруса...

Крипто-фрактална њушкала УИМ

Већ су га опсела и сквотерска

Одбрана их поздравља...

Око Брандона се усковитла

Спектрална измаглица

Раздробљених кристалних

Решетки

Медијум проговара:

Антон има привремено решење

За Ваш необични статус...

Антипротонски плашт и

Помични генератор у облику

Венца око Ваше главе

Неће болети...

Остаје проблем плаћања...

У чему се чува арктуранска плазма?

У тегли?

У... мени...

У Брандону, плазма се

Комеша...

Бели простор се груша

Распрскава се у букет

Разнобојних дендрита

У чијим крошњама Брандон

Назире Антона...

...окруженог збирком

Небројених рајснегли...

Тебе прогоне Јегеничари?

Моја омиљена банда...

Прогоним и ја њих

Али, њихова досадна сметала...

Видиш, ја знам пар ствари о

Њима, али прво, занима ме та

...твоја супстанција

Не бих знао како да се од ње

Одвојим...

Вероватно није ни могуће...

Плазма је стање побуне

То је очигледно

Како?

Апсолутно је врела!

Лако се увукла, ал неће да

Изађе!

Хтео си да је украдеш а

Затим продаш?

Хм... Да...

Са становишта Великог Кварка

У теби се одвија процес

Реактивације тамне материје

Који ће је учинити

Интерактивном на нивоу

Стандардне размене боја

Мириса и укуса

А бозонски квантитети ће бити

Распоређени

Највероватније у кранијалној

Шупљини...

Аух!

Због тога ћеш Јегеничарима

Бити занимљивији

Жив

Аух... Аух!

Ако ти је до сада недостајала

Оријентација, сада ћеш је

Имати

Антоново бело тофу-лице се

Зацерека

Брандону није до смеха...

Какву оријентацију?

Бозонски квантитети

Вуку сви на исту страну

А хроматичка

Хиперсензитивност

Ће истанчати твој естетски

Укус

Претворићу се у уметника?

Највероватније у бандоглавог

Сликара...

Аух!

А сад ми испричај о

Арктурусу!

Као прво, то је једна

Невероватна експлозија

Боја!

Ето видиш!

Нисам уопште хтео то да

Кажем...

...

Затим...

Читав лавиринт морфичких

Психо- или, неки тврде, етичких

Поља кроз која се не може

Проћи...

Али си ти прошао...

До Арктуруса и плазмосфере...

Путовао сам с Џоом

А онда се изненада створио тај

Папига...

Папига?

Ригелијанац...

Тофу-лице направи гримасу и

Намршти се

То је, дакле, њихово масло

Хм-м-м

Не ваља?

Опасно, пипаво, хоћу рећи

Џомбасто...

Легенда...

Врага, легенда...

(истовремено...)

У Јегеничарској бифуркацији

Маскирани Извршилац

Разговара с Тамасом

Брандон је лоциран у Сквотерском

Арондисману ПГЦ

Тренутно је изван домета

Али чим се појави...

Исцедићу из њега и последњу кап

Крви!

Нема у њему крви, будало!

Кап... информације...

Штагод!

Антонио Тамасу! Довешћеш га

Живог... Јасно?

(кад год га шеф ослови с Антонио, Тамас

изгуби моћ говора)

Клима главом и стеже усне:

Тони, шефе, зовите ме Тони...

Тони!

Да, шефе...?

Живог!

Желимо да испитамо његову

Психоматику

Психоматику?

Мотивациону

Психокинетику и

Емоционалну догматику!

И статику...

Тамас, клима, клима...

Шалио сам се! Иди сад!

(у кварк-универзуму)

Тофу-Антон тапше тофу-Брандона по

Рамену

Брате бунтовниче!

Пођи сад на Капон у Пећине

(активира тајни траверзерски канал)

И...

У том тренутку упада Тамас у

Плазмички континуум

...поздрави ми...

Тамас загрли-зграби Брандона око

Паса

...Микеланђела!

(Брандон и Тамас одлазе-нестају заједно)

Фрактални дисконтинуитет - (Пројект МОРИТОМО)

Фрактални дисконтинуитет

(дискурс, Емер)

Квака постојања у Еону је

У томе што те фрактал зароби у

Потпуно неочекиваној димензији

Која је 10-на-енти различитог

Пропорцијског система од

Оног на који си навикао/ла

А од континуитета с

Историјом остају само појединачна

Сећања и слабије или јаче

Скоро немуште асоцијације

Којима покушаваш да увежеш у

Препознатљиво

Стварност коју у Еону искушаваш

Није искључено да ћеш у једном

Часу налетети на себе

И то сасвим непознатог/непознату себе

Из другачијег времена

Простора, свемира и бизарно

Различитог контекста

А нећеш имати ни воље

Нити ћеш видети било какав смисао у

Томе да се зближиш с тим/том другим/другом

Собом, па чак ни да

Макар мало саосећаш с њим-или-њом

А могуће је и да те тај мангуп/кучка

Заправо, и те како

Нервира...

Основна одлика постојања у

Еонском дисконтинуитету јесте

Оријентација према извесним

Догађајима или стањима које

У потпуности замењују појам

Почетка (у времену) јер је тај

Почетак она тачка којој се сада

Најчешће враћаш и у њој се најбоље

Осећаш, а из ње могу изнова настајати

Многи континуитети

Без икаквог реда у времену...

Постоји читав низ, заправо

Мрежа, таквих почетних и/или почетку

Блиских тачака

Које ти, на крају крајева, и одређују

Карактерни идентитет

Јер су израз твојих склоности

Мржње или љубави и, уопште,

Најразличитијих занимања и/или

Опсесија...

Чврстина еонског света-мреже

Понајвише зависи од степена или

Прага његове доступности

При чему је твоје укупно биће

Или личност

Најнижи, тојест најгори

Представник своје врсте

Што је добро,

Јер они гори од тебе

Не могу ту ни да присмрде

А од оних бољих можеш само да

Доживиш част

Појачања личности су присутна у

Облику још увек у потпуности неусвојених

Архетипова, који су јасно

Обележје твојих

Неопозивих тежњи и воде вишим

Праговима...

Иако су извесни аутори осмислили и

Објавили веома компетентна дела у

Којима се објашњава успон личности

Најчешће уз асоцијацију „лествица“

Свакоме ће од користи бити да унапред

Зна да је небитно да ли се користи

Неки од тих постојећих експресивних

Система у изградњи свог еонског

Уточишта

Свако може да створи такво склониште

Ма и у облику обичног брлога

Страћаре или величанствене палате

Уколико се придржава одређених

Општеважећих начела

А што, мислим да није неопходно ни

Истицати, јер се до спознаје

Никако не може доспети пуким

Случајем

Већ искључиво напором и усређеном

Пажњом

Која непогрешиво исцртава мапу

Замишљеног успона

У крајњој линији, овакво обитавалиште

Је привремено и има одређену

Улогу тек као назнака неминовног

Преласка у другачију врсту

Постојања, која, истичем, није налик

Животу на овој или другој Земљи

Разлучимо, стога, оно што је ствар

Укуса, сензибилитета или стечених

Склоности, од оног што заиста

Омогућује пријем у заједницу

Еонаца...

Свако, током свог живота, може да

Окуси, мање или више, сласт и

Привлачност Еона

Друга је ствар у коликој је мери

Особа способна да разлучи и уочи

Разлику између вечног и пролазног

Неуништивог и распадљивог...

Квалитетно разликовање је

Истоветно усвајању енергије коју

Еон зрачи

А неквалитетно, може само тренутно

И сасвим непоуздано да личности удахне

Снагу, али ће је ова

Напустити, потрошити се, и тај

Пад може бити веома болан и

Разочаравајући, и с веома

Дуготрајним поражавајућим

Последицама...

Једноставно речено

Сила вечности се може упропастити

С обзиром на личност

Уколико се потроши на булажњење

Уместо да се с овом сједини

А то је једино могуће у облику

Знања, које јесте облик вечности

Све друго неће произвести јачање

Личности, већ њено слабљење

Нећу даље да трошим речи

На давање савета или примера

Него

Ко је добио потицај, овако или

Онако, као непосредну помоћ Аватара

Или посредно преко артефакта,

Муње с небеса или у сновима

Свеједно

Нека пази шта ће даље с тим

Јер прилика је само једна

А најчешће ниједна...

О разбијеним звечкама - (Пројект МОРИТОМО)

О разбијеним звечкама

(о одрастању и деконструкцији)

Кад је Лобо растурио своју прву

Играчку

Отац му је купио нову,

Још компликованију

А мајка му је звекнула шамарчину

И запретила да ће га још жешће

Опаучити, уколико и ову растури

Наравно, Лобо је ризиковао...

Растурио најновију играчку

А потом је – саставио

Касније је мама била веома

Поносна на свог сина –

Надареног инжењера!

Надарени изумитељ је волео свој дар

Јер му је омогућавао да растури све

Што се могло растурити

Од армираног бетона до атома

А омиљено поље рада му је била

Вибрација

Коју неки још зову – Резонанца

Мада је она само крајњи исход укрштања

Различитих треперења...

Толико је волео да расклапа да је

Склапање оставио другима...

Док једнога часа није схватио да се

Ствари саме склапају и расклапају...

На сасвим јасан и оделит начин

Једино се енергија није дала раставити

Мада се могла делити и селити, а

Делила се на материју (положај у простору)

Док је

Опажање овог догађања било време...

Након дужег опажања, запазио је да је

Енергија целовита тамо где нема

Дељења и опажања

(што су давно пре њега знали мудраци)

Тако је Лобо Завијер постао мудрац

И формулисао Први закон мудрости:

Потенцијал енергије је утолико већи

Уколико се не дели и не опажа

То је значило да све што постоји

Читав свет и живот

Будући да се непрекидно дели и размножава

Ради против себе и да је то узрок патње и

Непостојаности стварности

То је, даље, одредило његово коначно опредељење

А уједно га и одвојило од Света

Питао се на који начин би могао да своје

Инжењерско знање употреби у области

Неподељене енергије...?

Пошао је од свог и Теслиног искуства

И тежио њиховој резонанци (слагању)...

Тесла је тврдио да је сила у служби

Материје

Али чега је у служби материја?

После дужег разматрања

Дошао је до закључка да је материја

У служби представљања

А пошто без представе нема материје

Закључио је да се ради о принципу

Самосагледавања

(што су давно пре њега знали филозофи)

Није му било друге него да се посвети

Метафизичком – оностраном

И да потражи начин да се прекине

С том глупошћу

Добро је рекао – глупошћу!

Јер се испоставило да је знање

Које је стекао разматрајући

Природу ствари

Несвојствено глупој материји

Уочио је да се знање додаје и ослања на знање

И да се тако увећава...

И да у области оваквог дешавања

Мера (број) има сасвим другу улогу од оне

Када се ствари деле како би се

Разликовале и множиле

Све се, дакле, своди на смер!

Нагон инжењера у њему

Усмерио га је, стога, стварању такве

Машине којој ће корисни рад

Бити већи од силе уложене у њено

Покретање

Принцип се испоставио као једноставан

Али се није могао практично применити

А да се енергија утрошена од почетка

Века и Света (Еона)

Не врати у ту исту Метафизичку Машину, јер

Другог горива није било...

И поново се нашао –

У детињству...

Видео је да је оно што је прелазило пут

Од младости до старости –

Сâм његов живот –

Трошило енергију која се

Никад није ни макла из свог

Изворног стања!

Стрпљиво је чекала да јој се врати оно

Што јој припада...

Тако је Лобо схватио да:

Одрастање није просто – старење!

А да је путовање кроз време

Могуће, тако што се материји

Ускрати гибање:

Енергија је обрнуто пропорционална

Пређеном путу

(што су давно пре њега знали аналитичари)