ГОВОРИ
АСЕМИЧКИ О АСЕМИЧКОМ
Асемичко је друго име за енформел, као у
апстрактној уметности.
Асемички текст или песма, могу да имају све
неопходне особине поезије: ритам, звук, удар силе (који је интуиција = увид).
Словне групе које нису препознатљиве као речи, јесу у служби поезије, упркос
чињеници да језик сâм није представљен. Јавља се питање: да ли је језик
неопходна особина поезије или не?
Уметнички или поетски поступак користи разлику у
напону како би осликао свемир чињеница, али „значење“ овог свемира није део
поступка. Смисао је строго последица идеолошких, хијерархијских система који се
користе како би „организовали“ чињенице и на тај начин им доделили „значење“,
условљавањем елемената слике помоћу извесног поретка зависности. Због тога,
смисао јесте тумачење. Такав систем тумачења јесте – језик.
Могуће је користити постојеће речи језика на
асемички начин.
Ово може да буде збуњујуће, али поигравање
претпостављеним и усвојеним значењем речи, уништиће уобичајено тумачење – то је
„деконструкција“ језика. Стога, ово је одговарајући поетски поступак, иако
текст на први поглед не изгледа асемички.
Асемички начи дефинисања поетског поступка дат је
у Сигналистичкој теорији свега, у
једној (асемичкој) реченици:
„Однос између апстрактног и стварног
(конкретног) јесте анализа.“
У овом случају „све“ је садржај читавог Свемира,
али није дефинисано као бројне разнолике „чињенице“ (које природно примамо
чулима). Бескрајни делови Свемира, подређени анализи преводе се у апстрактно,
тако да је њихова „стварност“ двојака – амбивалентна или апсурдна. Анализа
надилази важност простора/времена и доводи све на једно место истовремено. То
је рад силе, апстрактног – енергија.
Овакво постављање поезије омогућује потпуну креативност.
Очевидно је да је услов за примену поетског
поступка знање. Знањем „облика“ и њихових заједничких особина, могуће је
користити се њима без аксиоматског (арбитрарног) система, као што су језик или
математика.
Делањем с позиције апстрактног, песник може да
створи сопствени поредак догађаја без коришћења било каквог условљавања и када
се то чини, последица ће бити асемичка, иако потпуно разлучива.
Синоними анализе су: истина, деконструкција
(разградња), уметност, поезија, драма, смрт, итд.
Posts
