Васионско легло контаминације
(или Суматра)
1.
Заустависмо се у кратеру
Џунгле
Усред пљуска, трески
И мушмула
Разбојишта мрава
Крај олупине горгосаура:
Из очију и зуба изникле му
Орхидеја и булка
Међ ребрима анаконда
Спава
На оближњој грани
Безбрижан и нежан
Ракун лако жмирка
Опуштеног репа
Кроз потоке и шаш
Босих ногу и тетовираних
Лица
Пробија се извидница
Пасторалних главоловаца
И у срдачан поздрав
Испаљује облак отровних
Стрелица
Електронска њушкарала
И ласерски баражи
Затупљивачи и отровни
Гасови
Пресецају рафал и
Терористи падају
По телу им трешње
Наш је задатак да докажемо
Постојање еволуције
Прикупимо хормоне
Измеримо удове и
Лобање
Проучимо клице цивилизације
Сасечемо корење
Спакујемо споменике у
Спремнике
Правимо пирамидалну
Конструкцију
Међупланетарне
Хијерархије
Подучавамо геометрију
Размењујемо гене
Усвајамо сирочиће
Трапезоидне главе
Истрћене гузице
Шпицасте сикице
Све су то унутарврсне
Девијације
Биће сузбијене уз помоћ
Мирољубиве асимилације
У мраку бацамо шибице
Играмо се звезда падалица
Палимо алкохол и фламбирамо
Одреске
Сатове смо поломили
Очи уракљили
2.
Ђаво је измислио Бога
Али, музичари су дошли из
Велике тмине
Одводили су људе у
Непознате воде
Непојамне плиме
Бог се борио против њих
Сазидали смо му упориште
Зидове и храм
Нотни систем и
Литургију
Туга је плакала
Радост је скакала
Гнев је викао,
Светла су свиткала,
Анђеоска ора
Играла
Музичари су, изокола,
Јуришали
Дисхармонично
Присвојили смо њихова имена
Инструменте
Аранжмане
Студија, бине
И најмањи титрај атома и
Молекула
Добио је наш жиг
Ово је прича за децу
Да деца знају шта је светлост и
Шта је тама
Светлост је Бог
Који зове
Очи да виде
Планета је очна јабучица
Свемир около је тамњача
Тамна музика и тамна позорница
Весело, весело
Радујте се
Светлости
Музика је радиоактивна
Изазива рак и
Побачај
Бог је извор и увор
Гледајте децо
Бог је разум
Мука и плач за оне
Што слушају глас таме
Дављење и клање
Сунце је око Божје
Живот и вечни живот
Дародавац
У руменој соби
У пурпуру, родио је
Сина
3.
Опало лишће почишћено је
Корито је озидано
Небо је премерено
Пупавац се слио с травом
Из крила му расте мак
Из кљуна лије олово
Гори нафта пред улазом
Топи се бицикл
Којоти се смуцају
Њушкају распаднуто возило
Кашљу јежеви
У нашој лабораторији
Оптичка влакна миришу
На цркотину
Светла трепере ко стробоскоп
Вођа крда затворио се у ручаоницу
Пасе салату
Излазим кроз расталасане
Најлоне
Хоће ли ме ко препознати?
Грмљавина допире из даљине
Море пада с небеса
Сунце се отворило
И све сузе што је до сад
Упило
Албрехт Дирер, Сан, акварел.