On Internet - O Internetu

ON INTERNET, PROJECT RASTKO, ENERGY FIELD

Introductory letter on energy field
On “Rastko”, but before that on Internet, or about an old SF idea of “replicators” as the basic moment in humankind transformation.
The idea of replicators includes immediate creation “from the machine”, creation of material objects by transforming energy. Such an economy concept brings down any traditional theory of “exchange” of goods as the basic economical model of humankind.
“A replicators for everyone” takes the individual above the society and releases it from the enforcement expressed as “the needs of the many outweigh the needs of the few”.
The Internet appears as the first real actual model of the replicators. Internet is an energy field which offers “costless” – “non exchangeable” – spiritual good, therefore – free.
A great struggle between perpetrators of the classic, today global, economic model, and of this free equivalent of “horizontal community”, is to be expected.
Will there be “burning down the Internet”, will the history repeat, shall we have a new iconoclasm – webclasm?
Have the Incorporations understood what is going on? Are they now fallen into the ecstatic state of Yogi the Bear? A new river popped up, full with fish. They grabbed their handfuls, but fish is still jumping about. Will they start dumping what they already got, so they can grab more?
Internet is not like oil, it is a global energy field. Internet is totally de-territorialized. Actually that is in accordance with the New World Order. But dialectics of the order is such – Internet now to a large degree threatens one large industry – the entertainment industry! And not just that one…
One of the first counterattacks of the NOW is prolongation of the copyright. So we can not read for free authors who left this world 50 years ago. Now the limit is 70 years. This is the real beginning of webclasm. This is dumping of healthy apples, because the hungry have no money to pay – so they can drop dead as well.
There already exists one taboo – the water engine. Everybody knows that, no one dares to make it. In the realm of software, the worst OS prevailed. But it also suffers from Internet and soon enough we shall see its end.
We will have better OS on the Internet, we will not depend on the “one Windows”. We will have “Ubik” instead of “shape”.
Knowledge is force, knowledge is might – these are not empty words. This phrase has profound, multilevel meaning. Monopoly of knowledge drowns in the ocean of Internet. Incorporations maybe can protect their issues of worthy authors, but there are so many worthy authors which have not signed the Contract with Devil. They freely publish knowledge of the same quality. Knowledge comes from the spirit, and from spirit it is freely tapped.
The role of art in this action is of priceless importance. Products of art radiate energy and that source can not be spent. One book will not be spent as soon as someone reads it. A painting will not fade away because someone saw it. Art is indestructible. And attempts of the collective mind to create consumable “art” from consumable products have failed.
And this failure means only one thing – art preserves from decay people – “consumers”. People will not be spent if they “consume” art, but they will be spent if they consume “fun”.
Art is Ubik.
Internet is a medium of art – clean, non expendable energy.
Internet is the remake of the myth of Eros and Psyche. Internet is Eros which does not fall asleep. And Psyche never drowns into dark.

On Rastko and Signalism
Project Rastko and Signalism created a fusion during the autumn of 2007. Quite a number of Signalist works, from theoretical to artistic, found its place on Rastko. Quality attracted quality. Such a fusion is opposed to the relationship of the “opposed poles” which fusion creates “passion” – consummation. By fusion of Signalism and Rastko the quantity of energy has been enlarged, and both “sides” profited from that – a new current of inspiration has been created.
Here, as well as with the great Njegos, it is clear that smaller river does not disappear into the bigger one. Such a hierarchical concept collapses within the realm of energy field. Both Signalism and Rastko comprehend influx as the Ocean itself. Right there is where discrimination disappears.

Web – Babylon – Resurrection of Myth
Internet fully reflects the state of humankind – knowledge is dispersed and now we look for a mode to incorporate this knowledge into each individual. Again we are facing a myth – this time it is the myth of the Babylon Tower.
Will gods, bhagava, little devils, again climb on Arjuna’s shoulder and talk him into killing his relatives and friends?
Can Web be brought down like Tower?
In this Web each node has a potential to outgrow the Web around it.
This question can also be put as an ontological one – isn’t Web an endless mode of the free movement of Spirit?
And poetically – isn’t Web an already torn down Tower of Babel, which only so crumbled realizes the idea of distribution of knowledge in each of its points?
And truly, dialectics is obvious. NWO rushes towards its anti-idea, it longs to meet it.
Now is the “end of history” and we can not learn from history any more. What will happen, will not be history. What is happening now is not history.
Now is fermentation of the ripe fruit, now spirit is being distilled, the ambrosia.


1 http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/signalizam/index.php#_rastko




О ИНТЕРНЕТУ, ПРОЈЕКТУ РАСТКО, ЕНЕРГЕТСКОМ ПОЉУ

Уводно слово о енергетском пољу
О „Растку“, али пре тога о Интернету, или старој СФ идеји о „репликаторима“ као основном моменту трансформације људског рода.
Идеја репликатора подразумева непосредно стварање „из машине“, стварање материјалних објеката трансформацијом енергије. Овакав концепт економије руши сваку традиционалну теорију „размене“ добара као основног економског модела човечанства.
„Репликатор за свакога“ уздиже појединца изнад друштва и ослобађа од принуде изражене као „потребе мноштва надилазе потребе појединца“.
Интернет се јавља као први прави актуелни модел репликатора. Интернет је енергетско поље које нуди „бесплатно“ – „неразменско“ – духовно добро, дакле – слободно.
Очекује се велика борба између заговорника класичног, данас глобалистичког економског медола, и овог слободног еквивалента „хоризонталне заједнице“.
Хоће ли доћи до „спаљивања Интернета“, хоће ли се поновити историја, хоћемо ли имати ново иконоборство – мрежоборство?
Јесу ли Отелотворења схватила шта се дешава? Јесу ли оне сада упале у екстатично стање медведа Јогија? Појавила се нова река, препуна риба. Награбили су пуна наручја, али рибе и даље скачу около. Хоће ли почети да бацају то што већ имају како би награбили још?
Интернет није као нафта, он је глобално енергетско поље. Интернет је потпуно детериторијализован. То и јесте у складу с Новим светским поретком. Али дијалектика поретка је таква – Интернет сада већ у великој мери угрожава једну огромну индустрију – индустрију забаве! Али не само њу...
Један од првих контраудара НСП-а је продужење важења копирајта. Да не бисмо могли да бесплатно читамо ауторе који су напустили овај свет пре 50 година. Сада је та граница 70 година. Ово је прави почетак мрежоборства. Ово је бацање здравих јабука, јер гладни немају новца да плате – па нека зато цркну.
Постоји већ један табу – водени мотор. Сви то знају, нико не сме да га направи. У области софтвера, превладао је најгори ОС. Али и он сада трпи од Интернета и брзо ће му доћи крај.
Имаћемо боље ОС на Интернету, нећемо више зависити од „једних Прозора“. Имаћемо „Убик“ уместо „облик“.
Знање је сила, знање је моћ – ово нису празне речи. Ова фраза има дубинско, вишеслојно значење. Монопол на знање пропада у океану Интернета. Отелотворења можда и могу да заштите своја издања вредних аутора, али има толико вредних аутора који нису под Уговором с Ђаволом. Они слободно објављују знање истог квалитета. Знање долази од Духа, из њега се слободно захвата.
Улога уметности у овој акцији је од непроцењиве важности. Производи уметности зраче енергију и тај извор се не може потрошити. Неће се једна књига потрошити чим је неко прочита. Неће једна слика потамнети зато што је неко видео. Уметност је неуништива. И покушаји колективног ума да од потрошних производа произведу потрошну „уметност“ пропали су.
А та пропаст значи само једно – уметност чува од пропадања људе – „потрошаче“. Људи се неће потрошити ако „конзумирају“ уметност, а хоће ако конзумирају „забаву“.
Уметност је Убик.
Интернет је уметничко средство – чиста, непотрошна енергија.
Интернет представља римејк мита о Еросу и Психе. Интернет је Ерос који не спава. А Психе никад не тоне у мрак.

О Растку и сигнализму
Пројекат Растко и сигнализам су остварили фузију током јесени 2007. Велики број сигналистичких дела, од теоретских до уметничких, нашао је своје место на Растку. Квалитет је привукао квалитет. Оваква фузија је супротстављена односу „различитих полова“ чије спајање производи „страст“ – потрошњу. Фузијом сигнализма и Растка увећана је количина енергије, и обе „стране“ су оствариле корист – отворен је један нови ток инспирације.
И овде је, као код великог Његоша, јасно да мања река у вишу не увире. Тај хијерархијски концепт пропада у области енергетског поља. И сигнализам и Растко схватају сам увор као Океан. Већ на том месту нестају разликовања.

Мрежа – Вавилон – ресурекција мита
Интернет у потпуности одражава стање човечанства – знање је расуто и сада се тражи модус да се то знање оваплоти у сваком појединцу. Опет се суочавамо с једним митом, а ово је мит о Кули Вавилонској.
Хоће ли богови, бхагаве, мали ђаволци, поново засести на Арђунино раме и наговарати га да побије родбину и пријатеље?
Може ли се Мрежа срушити као Кула?
У овој Мрежи сваки чвор има потенцијал да надрасте Мрежу око њега.
Питање се може поставити и као онтолошко – није ли Мрежа бесконачни модус слободног крета Духа?
И песнички – није ли Мрежа већ срушена Кула Вавилонска, која тек тако срушена реализује идеју дистрибуције знања у свакој тачки?
И заиста, дијалектика је очигледна. НСП јури ка својој антиидеји, он жуди том сусрету.
Сада је „крај историје“ и ми не можемо више да се учимо од историје. Оно што ће се дешавати, неће бити историја. Оно што се дешава сада није историја.
Сада је врење зрелог воћа, сада се пече шпирит, амброзија.

1 Ова идеја је изложена у америчком серијалу „Звездане стазе“ (“Star Trek”).
2 Корпорације.
3 Према Филипу К. Дику, роман „Убик“.
4 http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/signalizam/index.php#_rastko