Широко је
Плаво је
Небо је
Море
Он полако гради, сваки пут мало, па опет мало, додаје, спомиње детаље.
Док она не научи да се сналази. Кад научи, онда се појави. Он је види.
То још увек ништа не значи. Битно је да ли је глупа.
Уколико није, значи да је претешка. Битно је да је плен лаган.
Томе служе пробни балони. Да ли ће је понети?
Ветар ће је носити укруг.
Балон не сме да експлодира. Мора да се исиса у његов удах.
Ко је индоктринирао Азизу?
Азиза ћути, Карл Пит боље зна, а ја мислим да је Влат 1 елемент свемирског брода. Довољно је изолован, да би био модул. И јесте модул. Азизу нешто вуче да се пријави. Као да свет који проживљава хоће да је испљуне. Тако се осећа. А то је тера.
Има једни који се брину о модулу, а има други који симулирају да модул ради. Ја им кажем, хајдемо тамо, имају реку, седећемо на обали (и пљуцкаћемо).
Ваздух је контролисан, прозори се не отварају.
За сада, прозори су од стакла. А после, биће то невидљиво (провидно) енергетско поље (као у оном филму). Кад сам тамо, обавезно пипнем прозор да се уверим...
Многима је смисао као завежљај – нешто ту, унутра, има...
Али шта?
Смисао из завежљаја се лако претвори у задовољство (у стомаку).
Ја им кажем (на пријавници): Дошао сам као туриста. (Ту постоје рестрикције за кретање по модулу.)
Не залазим у стамбени део.
Улаз није једна врата, него вишеслојна газа (стерилизација).
Једни су оператери на скенерима, други стоје и гледају, трећи се крећу и домунђавају. Док идем – жмурим. Говорим само кад ме питају. (Овај слој ће да остане на Земљи, кад Влат 1 полети.)
После почетног одушевљења, посета је нагло опала. Да би симулирали живост, организовали су редовне групне посете. Сви посетиоци морају да прођу кроз газу.
Влат 1 уопште не стоји на земљи (непосредно), него је закачен за средишњи део арко-торња. Али само то – не постоји проходност кроз потпорне елементе. То је већ само по себи супротно идеји прожимања, што неки сматрају да је суштина арко-торња.
Споља гледано, не види се, али изнутра – јасно је да постоји систем вертикално поређаних прстенова, које заклања (маскира) фасада. Могло би се израчунати ЕМ флукс који би оваква структура могла да одржи.
Карл Пит каже да претерујем. Свемирски брод је много комплекснији од Влати 1. Ја, опет, сматрам да ће енергетска поља решити проблем градивних материјала и структура. Енергетско поље у смислу непосредне манипулације атомске структуре (материјализација-дематеријализација).
„Па то је далеко изнад наших тренутних могућности,“ каже Карл.
„Погледај,“ узвраћам, „колико је амбициозан овај пројекат. Они (градитељи) свакако рачунају на нове, још неоткривене технологије. То је тај невидљиви део арко-торња – још увек га нема. Али ће га бити...“
„Знаш, ја сам скептик. Али, то звучи тако необично, пошто се сам бавим најавангарднијим истраживањима, што могу једино оптимисти. Само, ту има толико тога нејасног, сигуран сам да у догледно време нема ништа од овога што ти причаш. То једноставно не постоји. Чиста мистификација. Стварност на крају увек испадне другачија од замишљане.“
„Па довољно је само да направе једно енергетско јаје око неке зграде и да је покрену у свемир.“
„Ми немамо такав извор енергије на располагању.“
„Свемир је препун енергије. Он је чиста енергија, ако ћемо право.“
„Енергија која је неопходна за живот, налази се ту, око нас, и ми је користимо. А одлазак у свемир је сасвим друга ствар. Тамо ти не треба енергија за одржање живота, већ за одржање машинерије. То жели један сасвим другачији ум. Ми не припадамо другим световима. Једино што ћемо можда да постигнемо је да их покваримо, уништимо.“
„Човече, ја то не заговарам! Само видим куда се ствар креће... Свемир се гради из темеља арко-торња. А тренутно, он је ни жив ни мртав.“
Азиза каже: „Мени се свиђа како је организован живот у Влати. Све је идеално по мом укусу.“
Азиза је политички несвесно биће.
И опасно.
Фашиста...
Posts
