Tuesday, January 5, 2010

КОФЕР 2 (седамнаести наставак)



Свици


Свици су загрљени.

Данас је сахрањен Ћорави Бил. Да ствар буде још тужнија, преминуо је и Г. Обојица су изненада цапнули. Извршена је аутопсија, не би ли се сазнао узрок смрти. Изгледа да се код обојице зауставила крв. То значи, срце је стало. Узрок заустављања срца је непознат. То је све.

То је мало.

Тражибрк је и даље у коми. Али трзнуо се.

Ово су биле вести.

Штуре су вести, јер је паника међу изворима. Извештачима је речено да обавештавају јавност о веселим, неважним стварима које живот значе. Углавном, сви се заклањају иза рекламне машинерије која крчи пут новим продорима.

Али, ремек дела, једном или два пут у животу, и, ако си двострука личност, можда – три!

Предебели сте?

У зраку изнад града, у води... необична светлост.



Гледај како се радују кад их у црне колевке ређају, пијане и намирисане. Зло је злу радост, веће гадости од ове нема.

Зло штити зло и усваја га у љубави.

Зло доји зло и бубри његова визија у ћоравости својој.

Мртва тела узидана у темељ – стара пракса аутофага.

Зграде нас мисле.


(наставиће се)