Wednesday, September 30, 2009

ПОП-КОК


Што се не шеташ

Авионским крилом

Због ветра

Да те не одува?

Није нормално

Да то радиш

Пашће систем


Узмуво се по

Глатком паркету

Прате га у

Ливрејама

Гази опрезно, лако


Само што није

Долето, спровешће

Га

Кроз провере

Покретном траком


Изазво је звоцање

Скенера


У виртуелном свету

Зваће са шалтера

Поп-Кока

Донеће му шалицу

И шећера


Лепо се сместио

Трон му одговара

Дезену

Лап-топ клечи пред

Њим


Прихваћени су гени

У преамбули

Мора се рачунати на

Злоупотребу

Ко први геному

Њему

Припада Небо


Ограничење је одгурнуто

До последње салвете

Опрао је руке и

Уста

Глуми га клон

Који се не осећа

Узнесено


С ким си разговаро?

С клоном Поп-Кока...

Он је притисо enter

Нека га, нека

Не просипај шећер

Узалуд


Свет је у Поп-Кока

Дизајниран линеарно

Закривљена перспектива

Води висини

Даљино, приђи му ближе

Да те целива

Двокликом


Мотре на тебе

Пази шта

Типкаш

Поп-Кок је заспао

Лакеј му равна

Килт


Ако много размишљаш

Посумњаће

Узвртеће главе,

Наређење

Неће стићи

Зачуће крв у ушима, и:

Питаће...


Клон пије трешњу

Намазо ружом

Јагодицу


Клон није грешан

Како да буде?

Ко је он?

Нико...


Поп-Кок одржава

Животне функције

Успорено дише

Халуцинира

Ако му се шта деси

Клон ће бити он


У твој компјутер

Доспева вирус

Али имаш backup

Ничим се не

Одајеш


Клон експлодира

И Поп-Кок умире

Уснуо


Ти имаш backup

Баш те брига

А њихов

Спава у базену

Сад га ажурирају

Чекаш да те

Позове

На видео-конференцију


Алиби ти је чврст

Веза је била у прекиду

Напад је дошао отуд

Из интернета

Ниси ти крив

Вирус је улетео


Генетичари су криви

Заразили су геном


Атентатори на Поп-Кока

Биће кажњени

Бачени у

Анафилактички шок


Због одлагања

Плаћен ти је боравак

У најбољем хотелу


Будиш се мокар

Свеж и испаван

Не журиш

Доручкујеш полако

Прженице и путер

Пијеш свеже исцеђен

Сок


Поп-Кок-клон пропушта

Малу јутарњу мису

Брифује свог клона

У одаји без лакеја

Један од њих

Седа на трон


Њихова неверица је

Професионална

Није ти ни стало

Само си продубио

Веру

Да су јаки кад су

Најслабији

И пажљиво уиграни


Веома су занети

Могућностима

Симулирања

Што је твоја заслуга

И значајан допринос

Али треба још да се

Утаначи


И сада на сцену

Ступаш ти

Уводиш нове облике у

Игру

Продајеш марсупиламске

Хермафродите


Земља се загрева

Мора испаравају

Појачана је фотосинтеза

Честице вере се уграђују

У поједине природне

Елементе


Клон Поп-Кок је троличан

Отац-Мајка-и-Син


Отварају се врата

Паклу

Он продире кроз центрифугу

Петљу затвара бескрајни

Ринг-тон

Позив

На позив

Одговараш Ти


Радиш шта мораш

Рука не дрхти

Гледаш пред себе:

Сужава се и расте

Хоризонт

Ненасељене планете


Поп-Кок у црном

Тумачи тамно одредиште

Несрећа је уништила

Електричне водове

Потребно је прилагодити

Жене

Да кувају

На огњишту


Инвеститори су се

Договорили

Послушали су твој

Савет

Напустили су родну

Средину


Спљоштили се

У тамне зидине

Сингуларне

Димензије

Поп-Кок их је

Призвао у квантни

Скок


Путоваће кроз векове

Ситна чељад

Важно је да не изгубе

Божански Вид


Он ће обезбедити

Воде и земље за

Ширење


Бићеш уграђен у

Очне нерве

Топло и хладно у

Тицала руке

А сила теже у

Ухо


Поп-Кок се клати у

Кади

Љуља га топли млаз

Удише дрогирану

Атмосферу

Мокри и ждере

Инфузију


Пробио си време

Заобишао протокол

Из хлада „Sacré-Cœur

Посматраш маглени

Град


Не плашиш се смрти

Сачуван си у

Апсолуту


Живот је досадан...


Нећеш бити

Учитан




Tuesday, September 29, 2009

ГАЖЕЊЕ



Неуређени свет

Под каљачама

И како да се покренеш


Врхом прста гуркаш

Локомотиву

Изврнутих точкова

Шишти


Облаци помешани с

Травом

Мрави лазе праменом

Гњечиш олупине

Кравље


Крећеш даље, пртиш

Утрину

Линжерај


Седи...

Попиј кафу...


Дрворед око тебе

Пада

Издиже се плочник

Фасаде ничу

Стресају прашину

Анимиране улице


Бацаш папириће

По колажу


Сукобљено мишљење


Челични арматур се

Испуво


Мантије из реке

Мотре


Очи кликћу


Дуге од уља по

Матици


Гитара и даире

Ко мамузе


Испо језик од

Врућине


С постера те гњаве

Уљудне рекламе


Повраћотка се скорела

Око видеораме


Заражена ткива

Цртају пејсаже

Трипице се роје

Цурка розé


Мртва новинарка

Исплазила микрофон


Сукобљени музичари

Савили тромбоне


Друштвени слојеви

Ко турбан


Групе за мучење

Скупиле се око рањеника


Шкљоцају гиљотине


У гнезду од пластике

Напрсла љуска


Избезумљене птице

Еволуирају


Погурене, ко змије


Земља од чоколаде

Рађа шмек


Мис'иш да је кул

Ш'о је фил

У станиолу


Фатаморгана је топла

Испод коже


А, сада,

Чупам језике!


Дух лебди кроз

Главе


Ту и тамо

Лане


Шире се лепезе

Громова из кревета


Шта му покажу –

То је –

Спржен лежи у мадрацу


Плодне лозе

Клијају корење


Сад ћеш видети

Козметику

Компоста


Док газиш

Кромпир-салату

Расту бобице

Хрскају зубићи

Као некад

У зори живота,

У давнини,

Без обзорја


И густа маса

Перма у Терцијару

Цури ти низ браду


Отуд око посматра

Док језик балâви


А тешки протони

Крчме галаксије


Не пазиш више

Гацаш примордијални

Пекмез

Јер то је све

Јело


Сунчеве плазме


И хладне месечине


И појачане наде

У аспикту планета


Уздигни се као бог

Над неизмерену пустош


Проспи семе


Затим гази


И скривај трагове



Tuesday, September 15, 2009

ЛАНА


Зове се Аљана, или краће

Лана

А ја сам јој објаснио

Да је то од

Светлана

И да су Алани били

Светлани

Кестењасти

Осунчани


Знао сам је испод

Сунцобрана

У песку

И у хладу свезелена


Једро морем кривуда

Кап кривуда

Нема у природи реда

Док говори, ветар се меша

Ја нећу да противречим

Док је ту...

Нека полети

Ћутаћу


Божји суд

Мора да се дуби

Да исповрне гадост

Божју


Чекам да ми зарије

Нож у леђа

Да ме извређа

Да ме скине голог

Ишиба и оде


После зоре

Није увек дан


Дрвеће ме сања

Говори Аљана

Она је вила

Ја сам друид

Она је дријада


Природа је преобилна

Сестринством

Мушкарци то не схватају


Забрађена је косом

Љубави и корењем

Лишће пробија лобању

Зелен зној


Гребе ме гранама и

Трњем

Распаран

Сало испада с крвљу


Шуме се подижу из угља

Црне и влажне

Тињају

Отровнице


Семе из шишарки

Скаче по грању

Борова

По шапама – смола


Она се смеје

Сва улепљена


Одрешујем завесу

Симбола

Разбијам ба-рељеф

И штап с дрветом-овном


Друид сече грану

Гази по плодовима

Међу осама

У ферменту


Живе ствари су

Безимене

Седе око пања


Неки мисле да је

Дионис мртав

Или чак – мртва!


У вину га траже

Али налазе сан

Он не пије


И ко се једини смеје?


Питам Аљану

Она се церека и

Стење


Не чује ме од пијаности


Ја пијем хлорофил


На стази до Месеца

Хрпе костију


И бодхисатвин мали прст

Чешка образ


Женска енергија увире у

Воде Земље

Тече струја


Свећице у очима


Скупиле се очице

Моје дечице


Све зуре у таму

Тамо нема ничег

Радост је ту


Ја видим!

Ја видим!

Вришти Аљана

Крв ми шикља


Грлим је трновиту


Доји ме њен цур


Видим земљу сиву

Облаке и кишу

Набујалу


Неко је разбацао врапце

По пејсажу

Несносна галама


Сазрела су крвава

Јетра

Кидам крвави режањ

Биљке-крволока


Лоза-пузавица

Се увија

Жива

И стабло крцка

Протеже се

Корен чупа


Вечна шума се слеже

Из ње израста планета


Копљима и стрелама

Ватром

Влада лоза


Пијанством влада

Мрачна крошња


Слатким млазом шкропи

Блистава блуд


Алана котрља камење

Гради дом

Копа јаму

Сади децу


Инсекти преносе сперму

С континента на континент

Из Африке у Азију


Полего сам Алану

Крај речног брега

У кукурек


Хиљаде листова певају


Хор скакаваца мили

Трљају ножице

Повраћа водицу

Жуту латицу

Расцветава се

Из поленог тучка

Капље фотон

Бледа киша храни стоме


Мој глас је слободан од

Теже

Далеки пулсар га чује

Бррруууум брррруууум


Уплетених трепавица

Крмељива

Сања креативно


Пробудиће се сама




Friday, September 11, 2009

ЦРНА КУТИЈА (деветнаести наставак)



Шта зна материја?



Да одлаже

Нестанак




Бескористан!


Тако роб шиба себе...




Кносос


Складиште!

Као и Фестос

Микена и Атина




Држава


Идеја складишта

Потребни чувари!




Вера


Неким је људима

Вера у џепу а неки чекају

Шта ће други да кажу




Патња


Патња је из Раја изашла




Свраб


После гребања

Нема кајања




Хедонисти


Од хедониста су

Гори једино

Паничари-хедонисти




Бројеви


Нема ничег

Немилосрднијег

Од бројева




Корење


Корење пушта дрвеће




Глупа идеја


То да паметније настаје

Од глупљег

Је баш глупа идеја




Coleridge


Енергија, енергија, посвуда




Coleridge


Смрт, смрт, посвуда




Потрошачки експеримент


Осећања су

Најпотрошнија

Роба




Наука


Бог који је израчунао

Последице




Урачунљивост


Бог кога је израчунала

Наука




Научна фантастика


Оксиморон




Вечност и...


Вечни старац чека

Да пролазност

Прође...




Замјатин


Женски и мушки бројеви...




Бесмртност


Идеја власти је

Бесмртна




Црна рука


Базди на вотку...




Борба


Права се освајају

Слобода се брани




Правила игре


У тајм-ауту нема правила





Wednesday, September 9, 2009

СЛОБОДА ПЕВА


Хоће ли слобода умети да пева...

Б. Миљковић


Сунце се грози

Слободе

Прилазе му комете

У нежни загрљај

Слобода је до – пећи!


У пећи вриште

Печене шеве


Плете укоснице

Сунце


Сунце ме моли

Схвати ме

Приђи ближе


Да те боље схватим?


Овако слобода пева

Знојава од врућине:


Избегава речи


Сунце умире у слави

Слобода му измиче



УБРЗИВАЧ



Убиство аутоимуног

Система и

Мерач црева

У руци моје драге

Док лежи крвава

Отекли јој прсти

И пурпурни подливи

Од аеробног отрова


Душе нам побегле

У акумулаторе и

Бежичне оператере

Фотосинтезу и

Соларни панел


Скривене од лећа

Паметних

Доплгенгера


Дочекујем је, драгу, кроз

Косу сливену у

Класје стерилне траве

Дочекујем је и грлим

Гротескним венцем

Магнетогена


Више међу нама

Нема верења...


Све је голицање

Шушкање и

Шашољење


Сиринџи разбацани

Прокипели

Ултраконвенцинални

Изолучени

Садржајни


Дај човеку машину

Да се осети јачим

Приљуби му наочари

Да боље види

Дај шибу

Боље да гази

Да побеђује

Јер се не опире


У врту мом су ноћни

Ракови

Кликтави вре из

Уклетог дома

Црвеног праха

Гњили, лепљиви лешеви

Масна одећа

Љуске бубамара


Блиндирано возило

Скенира аветни

Бунар


Све је почело

Добродошлицом за

Мртве –

Зашто ходате

Кад сте мртви?


Нису ни знали

Уморни су били...


Задрли у кривуљар

Бескрајно замршени

Да се ту зближе

С топлим дланом

Брижним


Почело је и раније

Необјашњивим расипањем

Метаморфозе

Кроз познате врсте

Ускрсавањем костију

Тајно, из врлети

Црквених крипти

Кћери, па синови,

Љубавници


Затим подизање заштите

Ратне зоне и сигурне

Четврти

Одузимање хране

Узгој родница,

Материца...

Размножавање


Али нашли су решење

За одржање свести

У капи росе или меда

Свест се сели у

Нова тела у смислу

Властитог убиства


Памћењем живота

Оживљава сећање


Сад се опрезно

Наслађујем

Старом причом о

Рођењу и смрти


Ја сам у детелини

У длаци коприве

Једе ме веверица


Одрастам у стомаку

Глодара

Глодар ће умрети,

Ја ћу измилети


Обични људи

Нормални људи...

Тога више нема

Еволуција је створила

Мобилне органе

Комуницира

Микровална сперма...


Тобоган од ножева

Прејака је то симболика

Али добро ради у

Главици чипа

Црвени окулари

Не региструју црвено

У албина крв је млеко


Подељено искуство

Па, гле! Ти и ја

Све делимо


Простор је магнетно

Витло

А време је

Мерач времена


Погледај леш свој

Још увек стеже

Испало црево


Нашли су начин

Да нас покосе

Ритуално


Али ја увек кажем

Буди то што јеси


Лешеви су лешеви


Сад кад смо заједно

Остала је навика – Ја


И нисам одговарајућа публика

За песме Шарла Бодлера


Ја те сатирем у – Ја


Ви – који заостајете

За тачком времена

Заостајете сузе

Заостајете вене


Цвеће зла

Окружено гљивама


Окружени кожом

Органи крију свој учинак

Лажно се смеше


Цвеће у цревима


Моја драга

Ти си у сроку

Твоја је лепота


Тебе бљују пчеле


Ветрови селе семенке

Ветрови врући гуше

Шта су ветрови!

Кад си спор...


Показаћу ти

Где је Убрзивач

Тек га праве

Али већ ради


Праве га изокола


Обезбеђују се

Од опасног зрачења

Саставних делова


Кожа му је од стакла

Никла и олова


За њих је правити

Осигурати


Ти знаш шта Ја волим

Па буди Ти Ја у

Теби


Идеја је да се створи

Фотон

Ал' да им не побегне


Сплин је као сплачина

Људи без укуса

Ножеви од фибергласа

Још коже преко изражајног

Ткива

Копча од хрома


У гаћицама мобилна

Вагина


Фотон је сперма

Јајашце

Црна рима


Али, рећи ћу Вам нешто о

Убрзивачу

Он ради само кад се

Поквари!


Микровални феромон

Премошћује раздаљину


Прво је био Бљесак

А посматрачи тек сад

Стижу


Научница то боље зна

У гаћицама јој звони


Истина


Тврде главе кад се сударе у

Сударачу

Спирално се крећу

Рогови овна


Астролошки знаци у

Калему


Све је записано

Кажу старе књиге


Да тела воле тела...


И не треба их терати да се

Движу


Гром у тела

Да их разбуди


К'о небеска синапса


И повеже


У жижу



Monday, September 7, 2009

АНАТОМИЈА



Уопште не могу

Да се досетим

Да ли је мозак

Мишић или слузно

Ткиво


И где да тражим

Бога

У мишјој рупи

Или под тртицом


Где је шта

И како је међусобно

Повезано

Треба ми час из

Анатомије


Где се сакрила

Младост

Уништена за рачун

Лепоте


У слике и пределе

Иза кулиса

У манијачке приче

У чоколадне пралине


Ликер штрца из

Капака

Лижем слатке вишње


Требало је да ту нађем

Очи

Но, изгледа, неко их је

Посркао


У мутнилу

Једва се сналазим


Да није осећања

Равнотеже

Вероватно бих се

Стровалио


А и који део мене

И даље тражи

Истину?

Руке су разложене на

Трнце

Гамижу по тепиху

Ноге су се заглавиле

У рукаве

Мисли ми у тегли

С краставчићима

Решавају судбоносна

Питања


Да ли је велика риба

Појела велику рибу?

И да ли је доктор Џекил,

На крају крајева,

Силовао мистер Хајда?


Штета што не станујем

У вили

Сада бих најрадије

Јурцао по башти


Неки људи су срећни

А неки су само

Чили


Миш завиди пацову

Али воли мишоловку


И свиђа ми се кад се

Смеје

Усред пакленог вретена


Најважније је ударити

У правом тренутку


Разложити досаду

На понос и

Насладу


Јетра, слезина и панкреас

Служе за исхрану


А оно друго

За ужину



Sunday, September 6, 2009

ОБЛИК РУШЕВИНЕ



Пчеле и мед

Треште муње


Ветар и ковитлац

А од кише нема

Узмицања


Комад неба према мору

Жућкаст


У фишеку малине и

Смокве


Даме у голотињи

Жуде за хаљинама

Ал' не дају очи


Крај кипа, деца

Позирају


У толосу – кртичњак


Човек за столом

Личи на цртеж


Кафа је преслатка


Путује се ноћу


Гледамо оно што је

Некад било -

Рушевине


Глава израсла из

Очију


Туш кабина је тесна

За двоје


Корпа за отпатке

Зинула ко Горгона


Покрадени пешкири по

Патосу


У Атини

Студенти пале

Аутомобиле


Полиција је суздржана


Јасно се види граница

Између дана и ноћи


Бежимо у покорене

Крајеве


Штета, нисмо све

Видели


Кад смо се бријали

Оставили смо

Чуперке


Гледали смо једно

Друго


Добре су им плаже


Храна није скупа


Домаће вино је одлично


Борови миришу на хашиш


Могао сам и да пецам

Да сам хтео


Занимљиво је било посматрати

Темеље грађевине – катедрале

Међу маслинама


Грицкати бундевине

Семенке


Ту су их доводили...


Сушили воће


Живот је сигурно био бољи

Искуство ми говори

Ствари увек иду ка горем


Пећине у пешчару

Сада су пуне гована


Бежимо од смрада

У заостала села


Тамо су лубенице

Главна фора


А рушевине су

Од последњег земљотреса


Плодови мора

С рижом


У брдима су виногради

Поток и смокве

Још више, у странама

Ресторан с видиком


Овај свет се некад бавио

Гусарењем


Пуни су вашака


Бројна острва

Настала су потапањем

Средоземног мора


Пре тога, у Европи је

Било и слонова


На Малти су ноћили

Бродари из Африке


Храмови су били

Кланице


Лучке услуге

Плаћали су овцама и

Козама


А пило се на акове


Срећа је била посматрати

Облачиће у предвечерје

С топлих стена


Занима ме где су

Сањарили Лоренс и

Казанцакис


Више је истине у

Њиховим омиљеним

Бусијама


Још увек у гранама

И лишћу обитава

Дионис


А муза и данас има

На сваком кораку