ЛАНА

Зове се Аљана, или краће

Лана

А ја сам јој објаснио

Да је то од

Светлана

И да су Алани били

Светлани

Кестењасти

Осунчани

Знао сам је испод

Сунцобрана

У песку

И у хладу свезелена

Једро морем кривуда

Кап кривуда

Нема у природи реда

Док говори, ветар се меша

Ја нећу да противречим

Док је ту...

Нека полети

Ћутаћу

Божји суд

Мора да се дуби

Да исповрне гадост

Божју

Чекам да ми зарије

Нож у леђа

Да ме извређа

Да ме скине голог

Ишиба и оде

После зоре

Није увек дан

Дрвеће ме сања

Говори Аљана

Она је вила

Ја сам друид

Она је дријада

Природа је преобилна

Сестринством

Мушкарци то не схватају

Забрађена је косом

Љубави и корењем

Лишће пробија лобању

Зелен зној

Гребе ме гранама и

Трњем

Распаран

Сало испада с крвљу

Шуме се подижу из угља

Црне и влажне

Тињају

Отровнице

Семе из шишарки

Скаче по грању

Борова

По шапама – смола

Она се смеје

Сва улепљена

Одрешујем завесу

Симбола

Разбијам ба-рељеф

И штап с дрветом-овном

Друид сече грану

Гази по плодовима

Међу осама

У ферменту

Живе ствари су

Безимене

Седе око пања

Неки мисле да је

Дионис мртав

Или чак – мртва!

У вину га траже

Али налазе сан

Он не пије

И ко се једини смеје?

Питам Аљану

Она се церека и

Стење

Не чује ме од пијаности

Ја пијем хлорофил

На стази до Месеца

Хрпе костију

И бодхисатвин мали прст

Чешка образ

Женска енергија увире у

Воде Земље

Тече струја

Свећице у очима

Скупиле се очице

Моје дечице

Све зуре у таму

Тамо нема ничег

Радост је ту

Ја видим!

Ја видим!

Вришти Аљана

Крв ми шикља

Грлим је трновиту

Доји ме њен цур

Видим земљу сиву

Облаке и кишу

Набујалу

Неко је разбацао врапце

По пејсажу

Несносна галама

Сазрела су крвава

Јетра

Кидам крвави режањ

Биљке-крволока

Лоза-пузавица

Се увија

Жива

И стабло крцка

Протеже се

Корен чупа

Вечна шума се слеже

Из ње израста планета

Копљима и стрелама

Ватром

Влада лоза

Пијанством влада

Мрачна крошња

Слатким млазом шкропи

Блистава блуд

Алана котрља камење

Гради дом

Копа јаму

Сади децу

Инсекти преносе сперму

С континента на континент

Из Африке у Азију

Полего сам Алану

Крај речног брега

У кукурек

Хиљаде листова певају

Хор скакаваца мили

Трљају ножице

Повраћа водицу

Жуту латицу

Расцветава се

Из поленог тучка

Капље фотон

Бледа киша храни стоме

Мој глас је слободан од

Теже

Далеки пулсар га чује

Бррруууум брррруууум

Уплетених трепавица

Крмељива

Сања креативно

Пробудиће се сама