ΑΘΉΝΑ

1.

Јанус рече

Пробуди се

Друга главо

Друга глава

У пепелу

Гарава

Јанус је немоћан

Тело спава

Нек буде киша

Муња

Ноћ

Пролама се небо,

Свитка

Дрво-сенка

То се дешава у подне

Јанус је у

Тинти

Устајалој

Врат је укочен

И леђа,

Рамена

Друга глава

Не одговара

Не дише

Светлост се зауставила

Очи не требају

Ноге су одузете

Глас мумла

Јанус је у дворани

Свира музика

Затворен у удараљку

Електронски

Саксофон

Посматра публику

Лица у штриху

Оштра и мрачна

Боја

Преко лица

Капака

Зеница

Јанус у пепелу

Трза

Вуче га безваздух

Ветар у леђа

Чује се ситар

Напиње бас

Меки звук тромбона

2.

Хтео би да поново

Доживи –

Зид

Мрачну алеју

Влагу цигле, увеле

Биљке

Младост у крађи

Обесну

Лајаву

Прозрене варке

Врагове

Огорчења

Али талас звука

Води га у

Равнодушно

Хвата за руку

Црвени одмак

За топлу мишицу

И крв

Енергији је тесно

Грли га

Мази

Штипа

Птица га кљуца

У семену је

Птици

Град се руши у црне

Шине и беле

Трапезе

Непривлачне силе се

Загоне

Пред улазом у

Музеј чека га

Вихор

Распирео се

Разбарушио косу

Надуо кошуљу

Шта ће затећи од

Знакова?

У музеју не види

Предмете

Ни хладовину мермера

Тела у

Мимоходу

На клупама

У витрини

Одраз којим се види

Ствара га

У оштром контрасту

Јутра

Окреће се од својих

Лица

Повраћа сладолед

На боса стопала

3.

Видим сазвежђа

Али то су слике

Тебе видим

И ти си слика

Одмори се

Распршен

Нећу те више

Стварати

Свемирске маглине су

Гробља

Митологија телескопа

Надима се у хармонијске

Сфере

На планини Вилсон

Горе релеји

Радио-антене

Можда си се занео у

Карте

Ниси видео

Шкорпију

Од ватре

С друге планете

Другачије су слике

Отараси се

Склопи руке

Јеси ли краљ због круне?

Живела круна!

Музика је нечујна

Бубњара нећеш сустићи

Не бори се!

Круна је пала

Миш разбио реторту

4.

Клопаш

Тинтару

Клепаш

Тамбуру

Чорбиш

Томахавк

Чамиш

Чортан

Мозгаш

Смараш

5.

Узнео се голуб на

Симс

Кљуца корицу

Без жучи

Солиш

Слатко од смокава

Распростиреш

Празан вео

На вруће седло

Можда би у хлад

Да упалиш

Уље

Да сукне пламен

Из машине

Заурла

И замисли да си

Прљав и да се

Инспиришеш бензином

И да све је могуће

Док се играш

Механиком

6.

Ниси ме послушао

Ниси отишао

У далеку кланицу

По славу

Одузео си боговима

Небо и звезде

Угасио вулкане

Сурвао си све

У слова и

Књиге

Мене си заковао

У камени копоран

Крв моју и тело

У усијани зар

Покварио храну

У стомаку

Поломио кости

Прсте и глежањ

Просуо воду из реке

Отерао стоку с

Испаше

Пророке

Сажњео у

Сноп

О, нећу ти опростити

Злобни смех

Згаришта науке!

Овако ми говораше Атина

Која вероваше да је

Мудра

Родила се из слова

А, а ја је сахраних

у омегу

С њом у ковчег

Лепоту и добра

Најлепше јој хвала

Нек спава на штиту

Сред кобног сна

Копље јој сломљено –

Подглавак