У средишту Галаксије није неопходно да планете круже око звезда. Оне воле, и могу, да ухвате раскошне путање и тако плове и уживају у својим плимосечним карневалима. Планете се удружују у процесије, слажу и разилазе према правилима резонанце.
Запамтите ту реч: резонанца.
А цењени живот трпи погроме у средишту Галаксије, то исто могу да вам кажем.
Планете које су јаче од разума, одлазе, утовљене, у хладне просторе безвежђа.
Понекад сврате у суседство звезде да се мало угреју. Развију хлорофилне пријемнике и пусте рециклаторе да уображени бубре, док се језгро планете довољно угреје. А затим на првом следећем таласу квазарског зрака поново залепршају.
Уображени? Ма, да.
А Земља је љута. Љута, да знаш. Јер нешто је кренуло наопако.
Али, сама је крива.
Остала је дуже него што је требало.
Зашто?
Заљубила се, лудица...
Све што постоји и што се зна постоји као Талас. И на њему можеш јахати куд год пожелиш. Само уз један услов.
Да не бацаш ђубре около.
(наставиће се)
Posts
