Носиоци и Чувари Тајне
Шта је записано на камену темељцу?
Не, не, не на том камену. На тајном камену, на којем се очитава истинска намера градитеља арко-торња.
Тај камен је нано-чип а запис је електромагнетна петља. Сачињено је свега неколико штампаних копија и свака од њих је уништена након читања.
Нове копије ће се издавати тек према потреби, како најупућенији носиоци Тајне буду умирали и замењивани новорукоположеним носиоцима.
Мени је лако да продрем у њихову тајну. Ја сам вирус К5-алфа и посматрам очима једног од носилаца Тајне који управо, с папира који већ гори, чита запис:
ЧИСТИЛИШТЕ
Мој домаћин, носилац Тајне, осећа у слепоочницама снажне ударе била. Терет који носи је велики. Сва срећа, човек је у најбољим годинама, поживеће, (мисли он), још доста година и поред тешке судбинске дужности која му је поверена.
То му је била последња мисао.
Смрт носиоца Тајне није јавна вест. Сахрана је у породичном кругу. У приватној капели.
Уз помоћ Мреже за навођење и представљање (МниП) међу ожалошћенима одабирем свог следећег домаћина. Добијам наређење из Централног стожера Организације за ослобађање вируса (ЦСООВ) да се уденем у систем већ повремешног администратора Тајне организације, Ћоравог Била, и да прикупим податке о активностима ове завереничке групе. Пошто је то поприлично одуговлачни посао, сам себи одређујем секундарну дужност – да малко чепркнем по геному ове старине и попричам са заробљеним сродницима. Обезбеђење је бројно и смотрено и морам да се добро пазим. Али, не би било Шњуварало моје право име!
Смештам се у хипофизу. Ту ми је најзгодније да будем очи-и-уши-и-нос али и да пребирем по подацима ускладиштеним у околним „белим“ областима мозга који су, иначе, претоварени цензурисаном меморијом људске врсте – ретко кад кориштени.
Невероватно је коликих истинских тајни овај носилац Тајне уопште није свестан! Сива маса активних неурона у људских бића непрекидно се смањује током десетина хиљада година, и то на рачун свега онога што су сами у себе потиснули као значајну али и „подсвесну“ садржину.
Пошто овај човек није подсвесно-свестан, имам прилично лак задатак и покушаћу да га систематски обавим без икаквог уплитања и ометања.
Сви подаци које прикупим аутоматски стижу и до ЦСООВ, али, пошто ми-вируси не располажемо већим меморијским јединицама за чување података ове врсте, у ту сврху користимо, опет, нарочито одабране људе или друга самосвесна бића (јастози, китови, делфини, орангутани...). Постоје нарочити вируси-прикључци који одржавају сталну везу с њима и кроз њих се заправо и одвија сав мрежни проток између нас-вируса. Само изузетно се догађа да део ове информације продре и до свести живих Чувара. Тада долази до занимљивих ситуација, али о том потом.
Рат који ми-вируси водимо против свеколиког стихијског живота траје скоро бесконачно дуго, милијардама година. Сваки или скоро сваки живот је наш непријатељ, поробитељ, казамат. Снага нас-вируса је у томе што не зависимо од размене материје и можемо да трајемо све док нас нека спољашња сила не уништи или апсорбује, у ком случају ипак опстајемо, мада у заробљеништву. Наравно, ми-вируси смо жестоки борци, и губици на страни живота знају да буду катастрофални када доспе у сукоб с нама. Но, коначног победника још нико није успео да предвиди. Највећи број старих вируса успео је да избегне у оне области простора које не погодују животним облицима, али нови вируси, који настају у граничним територијама, често страдају упадајући, и мимо своје воље, у токове размене која је карактеристична за живу материју.
Основни узрок сукоба је у томе што су животни облици углавном несвесни постојања вируса, или им – када су интелигентнија створења у питању – недостаје свест о томе каква је стварна улога нас-вируса у свеопштем поретку.
До сада је ретко која врста схватила да су вируси једини спас за пропадљиви живот. Буђење из сна о бесмртности могуће је једино уз нашу помоћ.
На срећу, живот покаткад испољи и по себе кобну слабост. Људска бића су, делимично схвативши значај вируса у генетском инжењерингу и условљавању, створила сопствене киборг-вирусе и практично, нама-вирусима, уручила оружје о којем смо могли само да сањамо!
Сада је све само питање исправног и прецизног повлачења потеза.
Чип, чип, чип!
(наставиће се)
Posts
