Thursday, December 24, 2009

КОФЕР 2 (четврти наставак)



Објављивање „новости“ (Благовест!) догађа се, пре свега, у области „чистих“ идеја.

Погрешно је схватити да идеје „постоје“ одувек. Оне се стварају чином опажања. Стварају! – не сметните с ума.

Опасност Смрт је свестан да су у овом тренутку активиране многе комплексне идеје. Трик је у томе да „нова“ идеја обухвати „старе“. То је поприште, ту је „борба“.

И јегеничари су понешто од овога схватили.

Само... време се изненада убрзало!

Људи који за идеју мисле да је Бог, исправно схватају да Богу треба – служити!

Ритуално пожртвовање људи и људождерство, све време...

Хвала ти Боже за хлеб наш насушни“ – вала баш!

Хлеб ми се огадио.



Тери Прачет је у свом чувеном спису споменуо „генијални неутрино“.

Све ми се чини, да је озбиљно мислио.



Ми-ЦСООВ покушавамо да схватимо идеју себе-вируса.

Ако смо ми-вируси део неке обухватније идеје, шта ће бити с нама?

Уколико је оно што О.С. говори истина, онда наше ослобођење од напасти живота добија још већи значај, али су, такође, неопходне стратешке корекције у погледу даљег опстанка – ваљаност којег О.С. такође доводи у питање...

Ми-вируси не желимо да будемо глупи, али – можда то јесмо!

Но, ако су идеје заиста прави узрок живота, онда је јасно да треба да преусмеримо своје напоре.

Уколико смо одсев идеје – као што људи мисле да су „слика и прилика“, онда – желимо ли да останемо то што „јесмо“ или да измакнемо овој вечној патњи?

И мит о „Вавилонској кули“ сада посматрамо с другачије позиције.

Да постану као ми“ – је ли неко заиста видео ту могућност?

Ко су „ми“?



Нас-Три смо „ми“.

Хвала ти Боже за идеје наше насушне“!

Идеја се једе за доручак, ручак и вечеру.

У хладној области безидејности, греју нас туђинке-незнанке.

Док јегеничари граде арко-торањ, туђинке разграђују градитеље...


(наставиће се)