7.
Аријаднина нит
Набасао сам на нит, али на Аријадну – не!
Да је једна нит, него је мрежа. Да ствар буде још гора, чворови су спојени тако што су интерполирани. Значи – преклапају се, па је кретање од једног до другог тренутно. Међутим, недостаје оно на шта смо навикли – разликовање по месту и времену. То скраћује путовање на 0 секунди, али и лишава задовољства путовања... Но, не бисмо да се жалимо...
Сувенире ћемо добавити, на сасвим неуобичајени начин.
Враћам се у ресторан, Азиза и Карл су још увек тамо. Подижу упитно главе према мени.
„Скокнуо сам мало у мртваце,“ кажем.
„Ако може у мртве, може и у живе,“ каже Карл.
Сигурно, сигурно.
„Но, питање је „ко“,“ додајем.
Па, одговор је ту негде – у мраку. Знам. Зна и он.
Ћутаћемо.
А то „ко“ је у свему, него, треба нам времена да то схватимо. А тада, већ, све ће бити промењено.
„Или пропало,“ рекао би „не-ко“.
Нанитоиди још нису освешћени, али вируси се одлично сналазе с њима...
У митохондрије још не дирају, ал кад у њих „цапну“...
Вирус К-10+, с адаптираним меморијским модулом, веома је омиљен код нас-вируса. Ради се на повећању капацитета...
Ћорави Бил, чији је „апстракт“ у „црној кутији“, свестан је опасности која прети од вируса. Покушава да ступи у контакт с апстрахованим Г. Истовремено, Г је обузет жељом да се поново роди, али рађају се само његови клонови, с чим он, наравно, није задовољан. Но, појам „задовољства“ у апстрактној егзистенцији нема своју конкретизацију...
Ћ. Б. не може да ступи у контакт с Г, иако је свестан његовог присуства. Преклопљени су, како и ваља, али „црна материја“ има ту незгодну особину да није интерактивна.
Тако барем сматрају они – скоро-генији.
Модул „ћутања“ у варијанти К-10+Ћ, званој још и „ућуткивач“ и/или још „усисивач“, успешно је активиран. Шта он чини? Ућуткује...
Када се активира као вирус, прво што чини је да ућутка жртву, а затим она, савршено ућуткана, умире. Ућуткана је тако што је читав агрегат свести о себи „усисан“ у меморијски модул (его-модул) К-10+Ћ. Онај део ега, познатији као „ид“, а чији је извор активности органске (митохондријске) природе, „цапне“ се и допуни батерије. Каснији модели (К-17) добиће и плазмички сифон, али ту је већ и крај приче... За сада, плазмичке туђинке још увек нису интегрисане у овај пројекат нас-вируса.
Опасност Смрт пре свега занима алтернативно превођење ућуталих мумија у сингуларну област. А ми-вируси и туђинке-незнанке, просто покушавају да с њим одрже корак и синхронизују се међусобно.
Због тога што је О. С. предиспониран за кретање у области Еона...
Како је предиспониран?
Па, тако што је Еонац...
Posts
