Физиологија моћи
Језик је вирус...
Лори Андерсон
Администраторка. Маже брчиће водицом за испирање уста. Воли да лиже док се слива низ горњу усну. Бочица је пластична зеленкасто-тиркизна. Кад је обузме задовољство искључи се од спољашњег света и баш је брига. Ови једни тамо доносе одлуке, ови други доносе одлуке, важно је да има шта да се троши. Укус водице је укус аниса. Пени се мастикс. Треба да брифује пулене, стари се осипају (умиру) а нови доносе нове идеје, које треба сузбити. Што је немогуће. Аутопсија није ништа открила. Тело Г-а је нестало из лешернице. Администраторка кује планове да преиспита разлоге нестанка цењеног леша. а) узрок смрти је неочекиван и неко хоће да сакрије истину; б) неко је украо леш да би га за свој рачун употребио. Типује на ово друго. Заврнуће пар парова муда и сазнаће...
Сазнаће, дознаће, сазнаће, дознаће.
Администраторка је ранжирна станица.
Сви већ говоре да је у питању вирус. Сада је јасно да је фармакократија битна „ствар“. Ко те убија – тај те лечи. „Фарма“ тежи да усиса сав новац из Тржишта, улаже га у своје операције, а затим га враћа – с профитом. У међувремену, систем се, по рубовима, распада, и профит се улаже у унапређење система, што изазива кризу у осталим секторима. А то, опет, значи – недостатак средстава. За то време, експеримент гута несрећнике.
Они су украли леш, закључује Администраторка. К као Лаб-К.
Администраторка одабире неупадљив комби и наређује возачу да је вози у главну патолошку инстанцу – Клинику „Робеспјер“.
Клиника Р је прави велики азил за болеснике. На улазу у раскошни комплекс, окружен парковима, пише: „Вера у излечење ослобађа!“
Сам назив Клинике има у себи нешто упозоравајуће. Изазива тешко и мучно осећање. Очигледно да је некакав опаки политички моментум одлучио како ће се звати. Патолошки ум размишља о примени исцелитељских метода гледе политичког циља. Пацијенти нису ту да би се лечили већ да би се процесуирали у потребе више сврхе.
На страну етика, Администраторку занима да ли су средства оправдала циљ.
„Зашто је Г напрасно умро?“
Проћелави, али по телу изузетно длакав, доктор „Потенцијал“ (име на службеној картици је нечитко због замућене пластификације), који има предугачке руке за свој широки и снажни труп (као шимпанза, мисли Администраторка), маше квргавим шакама и позива је у свој кабинет, да „на миру“ поразговарају.
„Прво,“ каже он, „да вас понудим соком или кафом?“
Не спуштај ти мени лопту, мисли она.
„Г?“
„Г је добро очуван у „црној кутији“, а како ће из ње... има више начина,“ самоуверен је др П.
„Да чујем,“ непопустљива је А.
„Ово што вам сада говорим није за брифовање...“ П покушава да мало изврда, због „одговорности“.
„То ћу ја да проценим,“ тврда је А.
Још један „мигољ“ и издраће се на њега да сви чују.
„Нисмо успели да га ваљано трансклонирамо, али смо га успешно прекопирали на матрице К-10 киб-вируса, модел К-10-Г.“
„Колико комада?“
„Коначни број – 48. До сада, на рапорт је стигло 33.“
„А остали?“
„Не још. Али, видећемо. Још је рано за доношење закључака.“
„Ја хоћу двојицу. Усмерићете их на моју асистентицу Марију. Желим да буду у мојој близини. Добро сам познавала Г-а, хоћу лично да се уверим у ваљаност „обраде“.“
„Психолошки ће бити различити од њега, али поседују његову проницљивост. Ту ћете га препознати.“
„И физички, наравно... различити,“ додаје П.
„Пази добро какве ми њушке шаљеш!“
Кучка је перверзна, мисли П. Послаћу ти ја себе саму, да видим шта ћеш онда...
(наставиће се)
Posts
