Friday, January 1, 2010

КОФЕР 2 (петнаести наставак)



Немој да ти чај прегори


Бог га је силовао.

Дете се родило.

Радовало се смрти.

Испало је наопако.


Боље је откривати нове ствари у области непознатог него у области познатог.“

Потребне су зоне безвлашћа.“

Плажа неверника.“

Нека Бог следи премудрог.“

То му је казна.“

Праведна.“

(удавићу га)


Богати морају да силују.

Сиромаси ће хтети да им подвале.

Најситније сналази судбина.

Премудри их све прождре.


(ћаскају уз чај)

Напуштајмо брод!“

Нек исплива ко уме!“

Обећајте пиће!“

Нек се подаве у пићу!“

Без наде нема живота!“

Без будућности нема садашњости!“

Само да се Бог не умеша!“

(чај постане отров)


Идите децо, радите божји посао.“

Ми знамо шта следи.“

Правимо склоништа.“

Осећамо опасност.“

(сахраните ме у Парагвају)


(наставиће се)