Да
је Венера мудра
(будуће
теме)
Џо
јахаше дивљином
Срећних
вечних ловишта куд бледолики
не
могу и налете на
Тимура
Хромог који браше ротквице
једући
их у сласт.
Је
ли време већ кратко? упита он
уста
пуних црвеног.
Танани
гласић из тмине одозго
ступи
на сцену:
Хеј
ти, рече она, не питај
Џоа, питај мене!
Когагод,
рече Тимур мрљавећи.
Да
ти кажем о краткоћи времена.
Јесте!
Добро,
рече Тимур с олакшањем. Јербо
имам
још
недовршених послића.
Џо,
који није био сам, већ с
капетаном
Моритомом, само је посматрао
испод
обрве.
Моритомо
се наже према њему и
прошапта:
Ако је време Крај, онда
ће се Тимур
вратити
у много видова.
Гледај,
рече Џо, мора да јесте.
Истребљење
је
почело.
Атина
се смешкаше посматрајући их.
Тако
дакле, мудрост долази из
тмине,
помисли
Џо.
Сад
је мој ред, рече
она.
Ја
сам изненадна.
Posts
