Катана
Овог пута
није био сам
Али вулкански
дим је био непровидан
Радијациона
болест је убијала ћелије
Имао је свега
неколико минута
Требало је
наћи решење
Међу изгорелим
зидовима
Душе су се
поздрављале
И разилазиле
Удах га је
подигао и понео
Врелим бридом
крила
Сабрао се
последњи пут
И престао да
осећа
Био је то
прекид
Могао је
отпочети поново
У било којем
оку и души
Али једино
је челик одговарао
Моритомовој
поетици
И стиху
Из којег је
одлазио без поздрава
Katana
This time he wasn't
alone
But volcano smoke
was opaque
Radiation disease
was killing cells
He had only few
minutes left
Solution had to be
found
Among burnt walls
Souls were greeting
each other
And parting
Aspiration lifted
and carried him on
Blazing edge of wing
He collected himself
for the last time
And stopped feeling
That was the
cessation
He could have
started again
In any eye and soul
But only steel
suited
Moritomo's poetics
And verse
From which he was
leaving without salute
Posts
