The Planted Egg of Paradise and Hell - Подметнуто јаје Раја и Пакла

The Planted Egg of Paradise and Hell

The very beginning of human civilization is slavery. Not just in humans, insects too have slavery, while other beasts have natural sources of food. Slaves are basically source of energy (working force), and are acquired by conquest or by education. The latter is additional treatment of acquired energy packages. Education is adaptation to slavery. Simple as that.

If you don't adapt, you deserve Hell. If you do adapt, you're in Paradise.

Paradise is marketing obedience. Hell is marketing punishment.

Obey or get punished.

There is a rationale here: order is better than chaos, which is self-acquitting. Even though order is introduced as an independent concept, to explain (justify) the state (of being). It is a step forward in adaptation to “new conditions”. When one starts ruminating order, instead of questioning being dominated, he is already evolved into an aesthetic paradise, where all that is left to understand is the order's layout (education hammers that into brain).

In other words, the order is imposed, and then all one can do is look for excuses. First the verdict, then the trial.

The thing with slavery is that it is a contract, a slave agrees to terms, else he is not a slave. Refusal to sign is brutally punished.

Therefore, if it wasn't for slaves, there would be no slavery. Period.

Slavery is the source of all law. The praised gift of Roman Law: Romans brought this superstructure to highest level in the ancient times, and it is their legacy to modern civilization of 21. century, for it is too obvious that Rome is being recreated on a global scale.

Punishing (killing) the disobedient, and/or those predicated to be slaves, is the marketing of fascism.

It is interesting how education plays major role in (mis)understanding this (mis)behavior of the “ruling” (class). The oppressed never consider the fact that they have actually agreed to slavery, they only protest the conditions. They so firmly believe that society should be just (which it never is) and they are literally afraid to question society, because that would demand an intelligent approach and thorough analysis, which seems to be a huge task for their “prepared” brains. Not everyone is a philosopher, right?

One would have to deconstruct the whole social superstructure, eradicate his whole youth spent to learn the wrong thing, lose his social status, whatever it is, and directly oppose the stupidity of the whole, which is physically prevailing. A task for a semi-god, not for a man.

How to be happy in Paradise? How to be happy with Paradise?

It is the marketing that enables happiness.

One needs to live to be a slave, so living is to be nice, a promise of nice – the source of all esthetics's in history. The shape of society, which is the cocoon or placenta of living a human life, is constantly drawn and redrawn, in various attempts to find the “golden” form of existence – from simple geometrical constructions (the pyramid) via pillars and white facades, to glass and steel and plastic and hygiene and healthy nutrition, and blaming nicotine...

The story of “Genesis” is about that. Obey the rules and don't try to be private.

Подметнуто јаје Раја и Пакла

Сам почетак људске цивилизације је ропство. Не само људи, и инсекти имају ропство, док друге звери имају природне изворе хране. Робови су у основи извор радне снаге (енергије), и задобијају се освајањем или образовањем. Ово друго је додатни третман добављених енергетских пакета. Образовање је прилагођавање ропству. Једноставно тако.

Ако се не прилагодиш, заслужио си Пакао. А ако се прилагодиш, онда си у Рају.

Рај је рекламирање послушности. Пакао је рекламирање кажњавања.

Буди послушан или ћеш бити кажњен.

Овде постоји разумно објашњење: поредак је бољи од збрке, што је само по себи разумљиво. Иако је поредак уведен као независни концепт, да објасни (оправда) стање (државу). То је корак напред у прилагођавању „новим условима“. Кад човек почне да промишља поредак, уместо да пропитивање доминира, он је већ еволуирао у естетски рај, где је све што је остало да се разуме нацрт поретка (образовање то закуцава у мозак).

Другим речима, поредак је наметнут, а после тога човек може једино да тражи изговоре. Прво пресуда, потом суђење.

Ствар с ропством је да је оно уговор, роб је сагласан с условима, иначе није роб. Одбијање да се потпише брутално се кажњава.

Стога, да нема робова не би било ни ропства. Тачка.

Ропство је извор свих закона. Хвалевредни поклон Римског права: Римљани су подигли ову надоградњу на највиши ниво у древна времена, и то је њихова заоставштина модерној цивилизацији 21. века, јер више је него очигледно да се Рим поново успоставља на глобалном нивоу.

Кажњавање (убијање) непослушних, и/или оних који су предвиђени да буду робови, јесте рекламирање фашизма.

Занимљиво је како образовање игра главну улогу у (не)разумевању овог (не)понашања „владајуће“ (класе). Потлачени никада не разматрају чињеницу да су се заправо сложили с ропством, они се једино буне због услова. Они толико чврсто верују да би друштво требало да буде праведно (што оно никад није) и дословно се плаше да доводе друштво у питање, јер то би захтевало интелигентни приступ и темељну анализу, што изгледа као огромни посао за њихове „препариране“ умове. Није свако филозоф, зар не?

Човек би морао да разгради читаву друштвену надградњу, избрише читаву своју младост потрошену на учење погрешне ствари, изгуби свој друштвени положај, какав год да је, и непосредно се супротстави глупости целине, која је физички преовлађујућа. Задатак за полубога, не за човека.

Како бити срећан у Рају? Како бити срећан Рајем?

Маркетинг је тај који обезбеђује срећу.

Човек мора да живи да би био роб, тако да је живљење оно што је лепо, обећање лепог – извор свеколике естетике у историји. Облик друштва, које је чаура или постељица живљења људског живота, изнова се црта и преправља, у различитим покушајима да се нађе „златни“ облик постојања – од обичних геометријских грађевина (пирамида) преко стубова и белих фасада, до стакла и челика и пластике и хигијене и здраве исхране, и оптуживања никотина...

Прича „Постања“ је о томе. Поштуј правила и не покушавај да будеш приватан.