Јерихонска
Мануфактура
Успон
човека је о ватри, алаткама и, након
стотина хиљада година релативне
стагнације – држави. Претпоставки за
државу има неколико и веома су обухватне:
грађевинарство, пољопривреда и контрола
рађања или матријархат. Патријархат је
само брутална манифестација ово троје,
не и владајући принцип.
Технологија
је начин на који идеје контролишу људе.
(Техничка) информација или „знање“
дословно информише, преобликује примаоце,
људе, тако што примењује вештине на
њихово понашање. То је еволуција. Неки
људи мисле да је технологија супротстављена
природи, али није. Она јесте
природа, назовите је „напредним“
обликом природе, пошто антропоцентрична
визија омогућује човеку да буде мера
супротстављена „остатку природе“.
Остатак природе третира се као сировина
(од Бога дат), као што је и „остатак
човечанства“ само сировина, пошто ова
идеја (поделе) ради на двосмислени начин
делећи подмет на мноштво подмета, будући
сама свој предмет, јер то и јесте случај
– аутоканибализам идеја. Divide
et impera!
(Подели
и владај!)
Протоколи
вештина (техне)
су одлучна струја која носи субјект у
обећани бескрајни живот (Рај). За људе
то је друштво – отпадна јама у коју смо
сви бачени како бисмо живели овај
светогрдни идеал.
Ево
због чега (је светогрдни).
Како
кривимо технологију тако кривимо и
себе. Не тако давно, у средњем веку,
кривили смо природу, као што смо кривили
себе. Бити жив, трпети потребе, јесте
слабост. Сада желимо да начинимо вештачки
живот с вештачком памети, обмањујући
себе изнова, да живот у себи има лек од
патње. Не, нема. То је песма сирене и ако
се не привежемо за јарбол, или ставимо
восак у уши, бићемо намамљени у смртоносни
плићак и сирена заносног обећања ће нас
растргнути. Али то је једна незаустављива
истрајна бујица, сувише је касно и јалово
да се кроти.
А
онда, Дарвин откри еволуцију: Природно
одабирање – испада да су људски закони
адаптација на злочин; како се појединачни
примерци мењају, они правдају своју
„адаптацију“. Истинска важност Теорије
еволуције је у њеној недостатности, она
изгледа
као нешто што личи на план, као да се
врсте мењају како би постале боље и
напредније, али истина је, све се мења,
ништа није трајно, и – то је све што
јесте, нема плана, нема напредовања.
„Адаптација“ није ништа друго до ли
прихватање промене. „Одабирање“ није
ништа друго до ли бити још
увек
жив.
Како
су људска бића „развила“ способност
да представљају, да мисле,
то јест да „се баве“ идејама, на основу
повећаног броја огледалских неурона у
мозгу, заменила су природни свет новим
склопом тумачења. Људски свет је искључив,
идеја поседовања правда се „Божјим
законом“ да је све (природа) на располагању
људима. Ова „адаптација“ је дефиниција
успона човека (или пада
ако вам се више свиђа). Ова представа
произвела је друштво, које је простор
или постељица у којој су могућности за
манипулацију изобилне, тако да је идеја
себи осигурала извор хране. Људско
друштво је дословно обор за крмиво
идеје. С пољопривредом која је обезбедила
храну за стоку, и грађевинском технологијом
која је омогућила сигурну кућу (цитаделу)
за алфа-робове, који управљају стоком
„ниже класе“, Идеја је устоличила себе
у тако угођену колевку. Израз „колевка
цивилизације“ није случајан.
Ствар
је у томе да се, на исти начин на који
жива бића „еволуирају“, идеје такође
мењају. Свака од њих бори се да преживи,
па иако ни једно живо биће на овом свету
не преживљава, бесни бескрајни, јалови
рат како би се сачувала ова коначна
глупост. Како се идеје мењају, људска
стока која припада различитим варијантама
идеја, бори се међу собом. Сви они убеђени
од стране самоправдајућег механизма
идеја, да су увек у праву, те стога
захтевају људске жртве за ствар (дужничко
ропство, коначна поробљеност). Сада је
већ и сувише очигледно где је начињена
грешка а људска историја је последица
тога. У историји, људи умиру, идеје
преживљавају. Тако су идеје победничке
а људи потрошни.
Све
ово због чињенице да је људски мозак
орган изван контроле. Само малобројни
мудраци успевају да науче како да га
укључе или искључе.
Људски
мозак се углавном користи као пројектор
и/или заслон, билборд за маркетинг идеја.
Радио, телевизија, Интернет и други
медији, су само то, појачана протеза
мозга. Ово је најуноснија роба на тржишту
која превлађује у данашњој цивилизацији.
Доба информатике, доба проширене свести,
без критеријума, само гласност у борби
за пажњу, за паљење тих неурона стварајући
специфичну доминантну представу, која
ће усисати нашу енергију и постати наш
живот. Прилагођавање увек новом маркетингу
испуњеног живота у Рају, јесте еволуција,
зар не? Селективност овога је изузетно
наглашена.
Posts
