Сигнализам
и рад идеје
Рад идеје
одвија се независно од њеног излагања,
односно објављивања. То значи да ће,
када је у питању поетски текст, идеја
радити и онда када се уопште (у њему) не
именује. У филозофском дискурсу, идеја
се непосредно описује/деконструише. У
поетском говору, избегава се непосредно
одношење према идеји. „Озбиљност“ или
„значај“ идеје је предмет изругивања
– у противном, поезија би се претворила
у памфлет, тј. у рекламу (пропаганду).
Ово је због тога што се песник с идејом
обрачунава још пре него што о њој
пише – тек након тога она може да буде
„средство“ песника, у противном –
идеја ће користити њега.
Ако песник
жарко хоће нешто да каже – то је рад
идеје, а не поезија.
Ако песник
хоће нешто да каже, али неће да
спомене то о чему говори – то је поезија.
Онда није главна ствар идеја у тексту
(или иза текста), већ се ради о начину
(методу) приповедања, који је поетски.
Шта се заправо
дешава, како настаје поезија? Идеја се
пусти да сама ради, уосталом то и јесте
њено одређујуће својство. Уколико би
се идеји дозволило да постоји у контексту
који сама ствара, то би била (само)реклама.
Али, уколико се идеја доведе у контекст
другачијег смисла од оног који сама
заступа, њој једино преостаје да се –
глупира. Ово глупирање (или лудирање)
идеје испољава се као иронија, сарказам
или цинизам – печат поезије.
У стварном
животу, глупирање идеје је узрок рата.
Signalism and
Idea's Work
Idea's work happens
independently of its exposition, i.e. announcement. This means that,
when it comes to poetical text, idea will work even if it isn't
(inside it) mentioned at all. In philosophical discourse, idea is
directly described/deconstructed. In poetical discourse, direct
relation to the idea is to be avoided. “Seriousness” or
“importance” of the idea is a subject of mockery – if
otherwise, poetry would turn into pamphlet, i.e. advertisement
(propaganda). This is because poet deals with the idea before
he writes about it – only after that it can become the “means”
for a poet, if contrary to that happens – the idea will be using
him.
If poet eagerly
wants to say something – that is idea's work, not poetry's.
If poet wants
to say something, but won't utter what he is talking about –
that is poetry. In that case the idea is not the main thing in the
text (or behind the text), instead, the main thing becomes the
way of telling, which is the poetical method.
What really goes on,
how poetry comes to being? One lets the idea do the work; as a matter
of fact, that is it's determining property. If idea were allowed to
exist inside the context it creates, that would be
(self)advertisement. However, if the idea is brought into the context
of a meaning different from the one it represents, the only thing it
can do is – to fool around. Idea's fooling around (or folly)
reveals itself as irony, sarcasm or cynicism – the trade mark of
poetry.
In real life, idea's
folly is the cause of war.
Posts
