Ђанго
је кренуо на Хаваје
Ђанго Рајнхарт
је кренуо за Хонолулу.
Певушио је
мелодију страну сваком уху.
Знао је о
чему треба да ћути, звиждукао је
неразумљиве
ноте, коњ га је замрзео.
Нажуљао је
дупе у седлу, од Канзаса
до Њу Орлеанса,
и тек на обали
велике реке
Мисисипи, схватио
да је избио
на погрешну страну океана.
Шта је –
ту је, решио је да се утабори
у мочвари.
Људи су
зазирали од његовог присуства.
Све што је
требало да уради
беше да им
покаже да има петљу...
Препадну се
кад зачују звук
кокота у
ноћи. Али, воле да певају гласно.
После кратког
времена, дојади му
музика из
сиромашне четврти.
Врати се свом
верном коњу
и поново
зајаше. Радовао се јер је
оставио
проклете ленчуге иза себе.
Пред њим се
указаше непробојни
Кордиљери!
Мајку му,
требало је да набавим
мапу,
једио се на себе.
Покушавајући
да избегне непроходну
пустињу,
скретао је све више према југу.
Доспео је у
Мексико и тамо га обрлате
да се запосли
као шериф у пограничном
насељу Санта
Круз.
Један сељак
му у поверењу рече у чему је трик:
Револуција
виси у ваздуху, а тебе ће да бесе!
Ђанго баци
звезду у поток и збрише без
поздрава.
Препуштао
се маштаријама док је споро али
сигурно
напредовао.
Разговарао
је с кактусима,
а орлове и
ћукове је поздрављао шеширом.
У Пуеблу се
одмарао пар дана. Били су
љубазни и
дали су му да пије и једе.
Ови људи
живе окружени океаном прашине,
а Хавајци
су окружени водом.
Какав
контраст! рефлектовао
је у сенци
земунице.
Поставши,
тако, за мрвицу мудрији,
крене с
овчарима према Калифорнији,
да продају
вуну.
Причали су
му бајке о Обећаној земљи.
Није им
веровао, знао је да лажу.
Добронамерни
су
ови Индијанци,
али непоуздани.
Спојили су
се с колоном копача злата
који су хрлили
према Сијерама.
Неки Енглез
им је рекао да је пронашао
златну жилу
у гудурама планина. Ђанго је
одмах видео
у чему је превара.
Биће од њих
добри копачи винограда!
Индијанце
нико није дирао
јер су били
добро наоружани и држали
су се скупа,
као биволи пред лавовима.
Био је у
праву. Рудари су замало закаснили
на поделу
земље, а лукави Руси већ су били
засадили
винограде.
Наишао је на
Цигане-чергаре и питао их
за Хаваје.
Бољи ти је
Мексико, рекоше му.
Шверц-комерц!
Ђанго реши
да обиђе град, а сви га
с мржњом
гледају. Због чега су такви?
пита се. Да
ли је то због конкуренције?
Избије на
обалу код Малибуа.
Група несрећних
полицајаца
купала се у
мору. Управо је ово
једна од
оних добрих прилика,
досети се он
и покраде их док су се прскали.
На оближњем
имању је примао госте
Џек Лондон.
Натуцајући руски, Ђанго га
упита за
савет: Мексико или Хаваји?
Мексико је
свакако занимљивији,
јер је у
току револуција Запатиста. Али
и Хаваји
имају својих чари, лукаво му је
одговорио
Џек.
Ја имам
овај сан, објасни му Ђанго:
На Хавајима
постоји вулкан, који се
зове
Попокатепетл...
То је у
Мексику, пожури Џек да га исправи.
Ђанго није
ни био свестан да је
у том тренутку
измислио комикономику.
Јесте, Џек
је видео света, али
Ђанго је боље
познавао човекову душу.
Мене
првенствено занима будућност
људског
рода, признаде Џек.
Била је то
толико непријатна истина да је Ђанго
покуњен
напустио дом великог писца
и заноћио у
оближњој шуми.
Ујутру је
отишао у катастар и
купио неколико
ари честара
који никоме
није био потребан.
Када у
Калифорнији избије револуција,
слутио је,
требаће дрво за вешање.
Django Goes
Hawaii
Django Reinhardt
departed for Honolulu
whispering a tune
strange to any ear.
He kept silent, and
whistled jumbled notes,
so his horse began
to hate him.
His ass was sore,
riding from Kansas
to New Orleans, and
only at the banks
of big river
Mississippi, he realized
he had reached the
wrong side of the ocean.
Whatever, he
decided to camp in the swamp.
People shunned his
presence.
What he needed was
to show them he had guts...
They'd get scared
from the sound of
cock in the night.
But, they loved to sing loud,
true that is.
After a while, he
had had enough
of music from the
shanty neighborhood,
returned to his
faithful horse
and rode again. He
rejoiced for
leaving behind the
damn lazy bums.
Before him loomed
the impenetrable
Cordilleras!
Mother of mine, I
should have bought that
map, he
scolded himself.
Trying to avoid
impassable
desert, he inclined
towards the south.
He came to Mexico
and there they
convinced him to
become a sheriff in a border
town of Santa Cruz.
A peasant told him
in confidence what was the
trick: Revolution
hangs in the air,
and you they will
hang!
Django drops the
star into a creek and scrams
without a goodbye.
He indulged in
daydreaming, while perseveringly
advancing.
He talked to cacti,
and eagles,
and owls he greeted
with his hat.
In Pueblo, rested a
couple of days. They were
kind and gave him
food and drink.
These people live
surrounded with an ocean of dust,
and Hawaiians are
surrounded with water.
What a contrast!
reflected he in the
shade of a dugout.
Becoming eventually
a bit wiser,
he journeyed with
shepherds towards California,
to sell wool.
They told him fairy
tales about the Promised
Land. He didn't
believe a word,
knowing they lied.
Well intending
are these Indians,
but very
unreliable.
They'd joined with a
column of gold miners
rushing towards the
Sierras.
Some Englishman
announced he had found a
lode of gold at the
mountain range. Django
immediately saw
through the fraud.
They'll make fine
vineyard diggers!
No one bothered
Indians
because they were
well armed and kept
together, like
buffaloes facing lions.
He was right. Miners
were a bit too late
for land grab, and
cunning Russians had
already raised
vineyards.
Then he stumbled
upon Gipsy nomads and
asked them about
Hawaii.
Better is Mexico,
they told him.
Illicit trade!
Django decides to
look about the city, and everyone
looks at him with
hatred. Why are they like this?
wondered he. Is
it the competition?
He hit the coast at
Malibu.
A group of miserable
policemen
were swimming in the
sea. This is exactly
one of the good
opportunities,
realized he and
looted their clothes
while they were
sprinkling.
At the nearby
estate, Jack London was
receiving guests.
Stuttering in his weak Russian,
Django asked him for
an advice:
Mexico or Hawaii?
Mexico is
certainly more interesting,
because a
revolution of Zapatistas
has just
occurred.
But Hawaii, too,
have some charm,
cunningly
answered Jack.
I have this
dream, explained Django.
On Hawaii, there
is a volcano, which is
called
Popocatepetl...
That is in
Mexico, hurried Jack to correct him.
Django wasn't even
aware that
he had just invented
comiconomics.
Yes, Jack had seen
the world, but
Django had better
insight into the human soul.
I am primarily
interested in the future of
humankind,
confessed Jack to him.
That was such an
unpleasant truth
that Django
halfheartedly left the great writer's home
and spent the
following night in the nearby woods.
In the morning, he
went to cadastre and
bought a few acres
of maquis,
which no one else
desired.
When revolution
breaks out in California,
anticipated he,
there will be a demand
for hanging tree.
Posts
