Thursday, December 20, 2012

Нек плаче Рафаел - Let Raphael Cry



Нек плаче Рафаел


Некад је за сузу довољан и
Хладни дан
Али кад је око срца хладно
Ломе се огледала
И цвеће је расуто у нервозним рукама
Изгуби се глас на брисаном простору...
За такав живот
И океан суза је премало
Отреси се тога
Топло и хладно нек се играју
У врту неизбежних промена.
У великом свемиру
Савршенство није граница
Црви поједоше јабуку





Let Raphael Cry


Sometimes tears will flow on a
Cool day
But when it is cold around heart
Mirrors break
And flowers get scattered in nervous hands
Voice is lost in the sweeping zone...
For a life like that
Ocean of tears is not enough
Get rid of it
Warm and cold, let them play
In garden of inevitable change.
In the great space
Perfection is not limitation
Worms ate the apple