Thursday, July 23, 2009

Црна кутија (други наставак)

И опет ће сносити одговорност


Мада им то не прија

Да их неко прозива

Ал кад су хтели да буду

Нација


У сваком случају

Крај историје

Помешао је

Историје

Ћупчиће уместо глава

Патлиџан наместо јаја

А дугмад нема чиме да

Пришива

Лака железница и

Кесе за повраћање


Светска изложба је

Централизована

У банке се чувају подаци

Папире у рециклажу

Кој путује тај се

Умива у возу

У ходу

То је маса, гуам

А људима је на вољу

Да одаберу униформу

И ликове на беџу

У валовитом ваздуху

Уврелом


Гужва је и пази се на сваки

Корак

Овамо-онамо гори

Мокра знојница

И мислиш да ваљда неко

Зна

Те да гаси

Кровове


Распршено јато

Прелеће

Где да се угнезди

Ал збрка је ваздушних

Струја

Лете угарци


Кампују по улицама

Туристи

У своме граду

И полицајци чуче у

Парку

Жене им доносе воду

Децу су набили у школе

Уче да пишу

И чекају звонце да

Зазвони


У таквој ситуацији

Очи у очи

Божанску разноликост

Гуше локализми

А виспреност

Ко трачак

Пермутује судбине

Здесна и слева

Шапе и папци

Угазили

Кромпир и шаргарепу


У Дер Билду гледамо

Девојчицу у крзну

Батинама по њима

Људске потребе за

Правдом

Па мало ово и оно

Иако и то неизвесно

Те остају отворена

Питања


Другови сопћу

Изненада их скупили

Сабили

Експедовали

Ту је и хигијена

Медени шлемови

И дрљача

Отворени преломи


И, овде, сада, жена нема

Вода је устајала

Лекари су побегли из

Болница

Електрични бренери

Шиште

А уместо аналгетика –

Промаја


Кротки умиру

Никоме ништа није јасно

Хоће-неће

Населиће се

Једно племе

А друго – тако бар каже

Фројд –

Биће пресељено у

Колективно несвесно


Недодирљивост је услов

Друштвене структуре

Црни мрак иза завесе

Лица

Срећно запослених

Млађих перспектива

Види им се у очима да

Имају мисли

Да мисле


Али по мишљење се

Не иде у своју

Главу

Него се ту само пребире

Рачуна

Закуцава се онај пексимит

У рупе за чавле


Но, успоредимо ли рокенрол

С малим срећним животом

То јест оним што је

Дозвољено

И одобрен џепарац

И опет распон мисли

Ограничене перспективе

Видећемо да је

Овај потоњи

Невесео


У Атини се, барем, води

Борба

Али црне очи лутају

Не препознају се у

Диму и

Врућици

Оно што виде на

Ретиналном заслону

Јесте здрав живот

И глатка плава морска

Пучина


А из оног Несвесног

Провирује папрат

И шишарке

Шмугне понека зверчица

Мрав и веверица

Паучина и маховина

То је све испод

Ко планина

Али, брате, мрак!