ПРЕПЕЛИЦЕ

Elles me trouvent drôle et se parlent tout bas...

À la Musique, A. Rimbaud

Препелице дозивају

Прхну

Опростиће ти

Гладно око

Над литицом

Где те убише

Метком скривени

Али поклонио си се

И читав

Нови свет...

Ни траг остати неће

Можеш

Кад хоћеш,

Небо и траве

Дрвеће

Смрт ће

Бити

Пребељена

Однеће звук

Из дивљине

Раније сам плакао...

Али нисам знао

Најдраже ствари су

Трептај

Похрањен у музици

Напредујеш у...

Сеновитости

Учиш се вратоломији

Виолончела

Ноћи више не

Описујеш

Оне су

Јаворови годови

И гудала ружина

Капе и шешири

Из веселе оде

А и призивање духа

Лакше ти иде

Уз апсинт

Па и капут његов

Груб нек

Заголица

Све је ту

Смех, дувански

Дим

И саплитање

И страх саговорника

Од лудила

Преметом очију

Управља жеља

Пресмерна...

Сиротињске

Мажете

И локна изнад

Уха

Позваћеш га ту

Усред духова

Пребледелих

Без милости

И шаљивости

Јер шта су обзири

Према радости

Оживљавања?

Сенке беже

Од његовог длана

Не знам...

Али је могуће

Куда би да одеш,

Прелепа?

Богу?

Твоја аура каже:

Могуће...

Али, ту се сада

Сједињујемо

И без тебе ја сам...

Тамо

И, нисам...

Милосрдан

Не

Ниси

Милосрдан...

Не умирем...

Не бих ни да

Мислима

Придам смисао

Ни одећи нежној

А речи тек напола

Изговарам

Радост ме

Раздире

Узносим се

У

Топле стене и

Азур

Па...

Куда би?

Иначе...

У камењар...

Сломљеног ребра

Превише сам протегао

Болно тело:

Крцка

Попићу пиће касније

На литици

Где леже, скривени,

Апачи

Донећу ти колаче

Можда књигу

Миришљаву траву

Да заборавиш на кланицу

Изопачену кострет

И како си ножем

Секо

Пио беоњаче

Док се топиш у

Прозирни вео

Нећу те оживети

Нећу се загрцнути

Животом

Прерано сам схватио:

Дивљи пламен у

Сржи

Спречава трајање

И вриштање

Све више прија

Доврши, пак,

Доручак

Осмехни се лажно

И цркни већ једном

Да те заборавим