Јерихонска
мануфактура
Мачке да
лове змије!
Пси да лове
одбегле шиљеге!
Врачи да
лече шугу и губу!
Гаврани да
гракћу и говоре!
Ушао је
топотом у антологије
Поцепао
странице
Јерихона
Тако су „први“
град
Попушили
крај пресушиле реке
Све пљуцкајући
у јагодице
Мртва тела
на спруд
А главе у
казане...
Моритомо је,
наравно, секао
Роговима
(а Хаилас
сео у смокву)
Сатерао их
у зидове
Намрешкане
костиме
Лење, поводљиве
скупљаче
Лоја предака
Инкубусе у
шаторе
У набреклу
бозу
Дојиља
Обгрливши
Мајку-прародитељку
Девичју
Дојку
Канаанитску
Пао међу бебе
У црвена
ребра на огњишту
Ту је раставио
свој
Неолитски
мозак
На ватру од
шишарки
И ноћно
кретање неба
Руке зашио
у кожу кајмана
Читао приче
из дроба кобиљег
Гранама
дивљих маслина...
(док му Хаилас
не отрже лист
и палацање
кистом по азуру)
Месец хлади
а
Наге девојке
му подају тело
На зиду је
цртеж Круга –
„срп“ није
„сечиво“
Већ „трбух
труднице“
Месец је,
притом, година...
Заобљен
хлеб
Од згрудваног
семена
Проучава
учени Завијер
Напрслине у
тами седефа
Плимске
наносе блата
У расадним
јамама
Отуд су земљу
носили у брда
Помешану с
кожицама фалуса
И котиледонима
кастрираних
Шамана
Бубњари
зурлаши загрлили
Ум
Трбух и дисање
Уз блејање
музике
А стари
Јерихон
Расплодник
Доноси воду
ледника
Да налије
супу од коприве
Учењак црта
векторе
Трапезоиде
и
Заслоне
У двери девице
Што је кићенија
то је
Виђенија
Да рађа цареве
и киреве
Моритомо се
пази да га не
Уштроје
Треба да
понесе Европу
И да је силује
То је прастара
идеја поникла у
Јами с лавовима
Да је Рај с
оне стране
Химена
Што и није
далеко од
Истине
(наставиће се)
Posts
