Брандонови први вантелесни кораци
(Stairway to Heaven и, уопште, ритам и блуз)
Крај старог рибњака
Брандон вежба хаику
Слова отичу у воду
Хаилас у шареном ладу
Грицка семенке
Пљуцка љуспице
За њима жабе скачу
Овај центар у мозгу
(Моритомо седи с отвореном
лобањом)
По којем круже мрави
Преводи у кретање
Материју
Разилазе се очне јабучице
Јагодице
Усне и
Залисци
Тако, прво беху растављени
Делови
Назални гласови
Разливају се низ непце
А у балама цакли језик
Моритомо је дрвена нога
Протетичка ципела
Каишеви против киле
Дубоко, силази у мозак
Није се ни надао
Да ће допрети до дивљих
Кобила
А, што се тиче еволуције
Лица су се прилагодила
Огледалу
Спљоштиле се њушке
Стоје чизме
Преломиле се саре
Пуковник је отишао
Бос
Заронио стопала у плићак
Прстићима храни
Рибице
Моритомо расеца вене
Риђа крв тоне у муљ
У плавим очима је црно небо
Дужица декодира
Меланхолију
Шапка се смешка
Пред зидом пустиње
И оглоданим Тимуром
Брандон очајава
Жаба га прескочи
А Башо жваће тршчицу
Ум је један
А тело је посвојче
Говори зубало
Моритомо тражи срж у
Тимуровом хумерусу
Али тамо је гнездо
Незнање се брани пушкама...
Ратовао сам у Беспућу
Против артиљерије
Отимачи се плаше поклона
Пљачком се бране од
Ситости
У дивљини стада
Утопија излази на чмар
Моритомо је мач
У аранжману с
Орденом части
Около су разбацани
Фишеклије и чутура
Мапа и бојице
Othello Stabilo
Брандон црта на маргини
Траву – зелено
Воду – зелено
Што је противречно...
(наставиће се)
Posts
