Мрак у Јерусалиму
Истеривачи мрака сјатише се
У Тамјанов гај
Дивље свиње на легалу
Славе жир
А ови дошли да га окаде
Окићени шимширом
Певају телоугодну вибрацију
Како им је души мило
А, једно свињче заклаше
Прште маст и кавурма
Цеде грозд у ждрело
Запенили од џигерице
Дођоше из Јерихона вуновлачаре
Ал свињско руно добро је за
Четке а не за душеке
А где су овце? питају се
Чије? запиткују Истеривачи
И снебивају се
Одувек су овде свиње биле...
Спавајте на слами...
Мудро зборе и узјахују
Јерихонке на пропланку
Међу полуткама
Хајде да бајамо, каже једна
Кад се уморише од мрчења
Требају нам зрна боба
Кад већ нема брабоњака
Док један Истеривач-агностичар
Суче црева, други сецка шарену
Кртину за кобасицу
А Јерихонке им дадоше вуненог
Конца да завежу пирошке
Свиње ждеру мрцине
Каже једна с плетеном капицом
Како можете да их једете?
Не ждеру, уверава је Истеривач
Наши свињари строго пазе
На њихову исхрану
Ја сам видела, упорна је ова
Ове свиње не ждеру мрцине!
Истеривач повиси глас и
Јерихонка се препадне и прдне
Панове свирале донели су неки
С другог континента
Као и говеда, али овде их суша
Затре
Променише навике и догнаше
Свиње из врлети у Гај
Хранише их рибом
Зрнима и тиквама
Истеривачи и вуновлачаре
Полегаше по бусенима проређене
Траве
Док се крчкаху пихтије
Утом дођоше Дошљаци
По свој прилици намирисавши
Цревца
Лепо их дочекаше онако
Разбашкарени Истеривачи и
Вуновлачаре
Дошљаци како ко
Полегаше, заиграше,
Запеваше
Ситно колце
Извадише пиво из пртљага
А с дрвећа капаше тамјан
Један од Дошљака који се зваше
Завијер, рече: Да савијемо по
Једну?
Вуновлачаре се збуњене
Загледаше ишчекујући
Завијер истресе сасушеног
Биља на бели лист и смота па
Олиза
Затим накапа смоле
Те запали
Дебељушкасти Дошљак
Више се мота око лонца
Него што мари за
Дим цигарете
Моритомо засео крај
Одсечене свињске главе
Зури у раздрагане инсекте
Убрзо, због зурења
Створи се око њега
Магла, коју још зову
Звук вечности
У магли, некад је
Светлост а некад
Тама
Једном, давно, још док је
Моритомо био официр у
Царској солдатески
Експлодирала је граната крај њега
Док је, тако, боравио у Звуку
Вечности
Слично као и сада
Посматрао је своје жуто
Мртво лице
Кроз измаглицу отровног дима
Једно је око било распорено
Зигома огољена
А кожа лица збрчкана и здрта
Лишен било каквог осећања
Треперио је пред призором
Али није се могао вратити
У мртво тело
На разбојишту је било
Тушта и тма мртвих војника
А њихови духови брзо су се
Разилазили и стапали с
Димом изгорелог експлозива
Једино је Моритомов дух
Извежбан у беспрекорном
Одлажењу из телесних облика
Опстајао
Заборавио је на живот
Ето, то је посреди
Остао је без својих колекција
Слика, лица, сцена
Уопште, без уобразиље
Непокретан дух
Над небом, водом и над
Земљом
Недевице Јерихонске
Размотане, попадале крај
Завијера
Опијене зрачковима
Испреплетеним
Уснице и њушчице
Пупчићи и чмарчићи
Цветићи
Замирисали
Сада, у баханатској халуцинацији
Моритому се учини
Да је повратио осећај
Тела
Тврдоћа мишића
Дрхтај тетива
Кипурење крви
Очи се покретоше
Ноздрве продуваше
Сукну непријатан задах
Мошуса
Ово сви видеше осим
Брандона
Јер њему није дата способност
Да се уживи у
Оргију
Грозота и лепота
Плећке и рогови
Рика и топот
Фијук и прашина
Брандон беше пресавио
Плашт, и на њему
Клечи
Пред собом простор
Очистио
Истеривачи мрака и
Вуновлачаре јерихонске
Завијер и Моритомо
Повијени у млечни
Отклон
А Бик, ослобођен сева
Преко бледе маргине
Хоризонта
(наставиће се)
Posts
