Непросторни свемир
Цигани су на сигурном.
Пошто је њихова идеја територије – слободно кретање.
Мада смо се сретали, међу балама и руксацима: „Циган ли си?“, заједно нисмо путовали. Циганима је средство до циља – импровизација. Мени је импровизација – циљ.
Ма не, више не путујем. Кад схватиш принцип – путовање је свуд уоколо.
По мраку путују шишмиши и... и...?
Навођење је видом, слухом, додиром и... и...?
Ал, некад ваља поћи и за Циганима...
Шта је, дакле, проблем? Касно је сад, али ипак треба рећи. Погрешна перцепција, погрешна због принуде, да је гравитација (а и она је погрешно схваћена) владајућа сила... и поред чињенице да је вакуум владајућа сила и да је отпор према вакууму изоловао оазе – планете и слична „небеска“ тела. Па је вакуум постао „непремостива даљина“...
Вакуум, пазите, а не „заштитне мере“!
Или, мрена на очима као заштита од празне истине...
Живот, ма како пролазан, као приватна „колекција“ дража од бескрајно обухватног „музеја“.
Много је штошта, скоро све, постављено наглавачке. Дубљење на глави – ствар принципа хијерархије...
Посезање за варком, варљиво напредовање, не као промене већ као уздизање!
И транспорт мехурова у безваздушне даљине – освајање свемира!
Преправљање празнине. Попуњавање...
Златна нит се бесконачно тањи...
Али, дошли смо до истине – урушавање фрактала!
Невидљиви принцип, заиста, квари геометрију...
Максвелов демон?
Ех, сублиминални мрак.
После представе – бег из биоскопске сале.
Posts
