Керамичка
истина
Дечак глином
ваја прсте
И ови трпе
од
Мекоће
Гледа у боје
расуте у
Посудице
Које ће у
ватри оживети
Девојка седи
крај њега
И пева
Да га растужи
Кад у ватри
Поплаве и
побеле
Играчке ће
разбити
Јер мекоћа
тела и
Ватра љубави
Не постоје
у керамици