Tuesday, November 8, 2011

Божји молекул (Јединство тела)


 

Божји молекул


У време кад беху делови
Тела још слободни од
Емпатије
Еуклид је снео квадрат

Лук и тетива
Кљун и перје
Делови истог гаврана

На путу од Атине до Тебе
Епаминонда беше окружио
Спартанце троуглом

Наполеон је у игру увео
Покретне дивизије
За узимање мере

У Пруско-Француском рату
Железница је превезла милионе
На стратиште...

Али је Демокрит претпоставио
Цепање атома

Стога, њему хитамо
У Безбојни сат у
Герундију, где
Празног ума, жмиркају
Дивови

Киш ће костима дивље
Креје
Ударати

Ал, неће их пробудити...

Около смрде кожуси
По вину плута воштана скрама
Лој у тору налаже казан

Демокрит ћути...
Обукао египатски плашт
И комад козјег сира
Урокљивим очима зури у
Распевани
Глас из планине

Расцопао главу јагњету
Згрушана крв се разлила
Потоком

У тишини,
Ако изузмемо хркање герунда,
Састављамо травке
У асуру

Ко је гледао а није радио
Док су остали клали?
У бици, која једино велича
Гуслара?

Демокрит се не снебива
Да лаје у празну
Качицу

Гле!
У качици је ембрион
Киника

Нико га не разуме...
Хаилас штрпне комадић
Ембриона

Од козе је
Добар је!

Разум се као риба праћака
Тражећи узводно легало

Демокрит заспао на трбуху
Покрио се асуром

Већ смо се сви нелагодно
Осећали
Банули смо у непијачни дан
Ваљало се окрепити у
Крчми

Појели смо мозак и
Бутке, а потом и мало
Космогоније
Која је пура, качамак, попара

У ово, античко време
Предузимљивост је авантура
Радост духа

Повешћу вас на обалу
У постељу
Препуну морских јежева!

Ко да га одбије?
Завијер већ изува сандале
А Моритомо није понео
Купаће гаће...

Зенон је глуп...
Тврди домаћин док се
Излежава у плићаку
Уколико је корњача бржа од
Ахила, онда је она најмања
Недељива мера

Оно што је најмање јесте
Недељиво!
Тријумфује Демокрит

Завијер му опрезно вели да се ту
Ради о принципу а не о
Мери

Разумем, разумем
Пренемаже се Демокрит
Мој пријатељ Леукип,
Је проширивао свест
У нади да ће доказати
Да се и најмања мера може
Опазити

Па шта је доказао?
Брчка се Демокрит
Да је вакуум суштина
Атома!

Ми ћулимо уши
У нади да ћемо чути
Крцкање атомског једра

На Демокритовом лицу
Архајски осмех
Изгара
Песак се састоји од
Комадића жара...

Мисао не може да схвати
Спајање истине у уму...
Симболи су ко атоми
споља“ различити од „унутра“
Ко крастава жаба!

Како? Како?

Ухватио филозоф рачића
Скрцкао га зубима

Ипак, признајем
Излежавање на плажи
Прија
Ал што се цепања атома тиче...

Неопходно је апсолутно
Убрзање

Хаилас однекуд донео
Дињу
Ево диње да је цепнемо

Схватате да диња плива
Јер је унутра
Шупља?



(наставиће се)