Луча

Луча

Зато су богови лучевине Једног Бога, црви гамижу између две коре.

Вечне форме, петљавине, и кљуване јетре.

Хероји, генски мутавци, супервојници, химере и балрози – све то насељава Јелисејска поља.

Гносеофоби лешкаре у тренчевима.

Имаш мир у себи, а и све друго је ту.

Тамо-амо, не можеш умрети, бесмртан си.

Мислиш да јеси, а знаш да ниси.

Заиста, Месија се прошетао, све је окајао.

Ходите, виче, док се дави у бари.

Жаба скочи!

Тако је Рембо треперио песмом.

Што су га преводили, кад не треба?

Киш је слушао звуке, али није их лепио, крвава купка.

Неће се научити никад, месари.

А богови сишу мозгове с пљувачком.

Бог Пацов, с црном кугом, дими ганџу.

То је Бог, ко жута мрља, у ирису пришт.

Хладно око, подозрева, из тихе нирване.

Шта ће смрт Богу, испеци му тело, црним умом стих.

Црни зрак му сапни у душник.

Олово у тинтару.