Friday, February 6, 2015

The Planted Egg of Paradise and Hell - Подметнуто јаје Раја и Пакла





The Planted Egg of Paradise and Hell

The very beginning of human civilization is slavery. Not just in humans, insects too have slavery, while other beasts have natural sources of food. Slaves are basically source of energy (working force), and are acquired by conquest or by education. The latter is additional treatment of acquired energy packages. Education is adaptation to slavery. Simple as that.
If you don't adapt, you deserve Hell. If you do adapt, you're in Paradise.
Paradise is marketing obedience. Hell is marketing punishment.
Obey or get punished.
There is a rationale here: order is better than chaos, which is self-acquitting. Even though order is introduced as an independent concept, to explain (justify) the state (of being). It is a step forward in adaptation to “new conditions”. When one starts ruminating order, instead of questioning being dominated, he is already evolved into an aesthetic paradise, where all that is left to understand is the order's layout (education hammers that into brain).
In other words, the order is imposed, and then all one can do is look for excuses. First the verdict, then the trial.
The thing with slavery is that it is a contract, a slave agrees to terms, else he is not a slave. Refusal to sign is brutally punished.
Therefore, if it wasn't for slaves, there would be no slavery. Period.
Slavery is the source of all law. The praised gift of Roman Law: Romans brought this superstructure to highest level in the ancient times, and it is their legacy to modern civilization of 21. century, for it is too obvious that Rome is being recreated on a global scale.
Punishing (killing) the disobedient, and/or those predicated to be slaves, is the marketing of fascism.
It is interesting how education plays major role in (mis)understanding this (mis)behavior of the “ruling” (class). The oppressed never consider the fact that they have actually agreed to slavery, they only protest the conditions. They so firmly believe that society should be just (which it never is) and they are literally afraid to question society, because that would demand an intelligent approach and thorough analysis, which seems to be a huge task for their “prepared” brains. Not everyone is a philosopher, right?
One would have to deconstruct the whole social superstructure, eradicate his whole youth spent to learn the wrong thing, lose his social status, whatever it is, and directly oppose the stupidity of the whole, which is physically prevailing. A task for a semi-god, not for a man.
How to be happy in Paradise? How to be happy with Paradise?
It is the marketing that enables happiness.
One needs to live to be a slave, so living is to be nice, a promise of nice – the source of all esthetics's in history. The shape of society, which is the cocoon or placenta of living a human life, is constantly drawn and redrawn, in various attempts to find the “golden” form of existence – from simple geometrical constructions (the pyramid) via pillars and white facades, to glass and steel and plastic and hygiene and healthy nutrition, and blaming nicotine...
The story of “Genesis” is about that. Obey the rules and don't try to be private.





Подметнуто јаје Раја и Пакла

Сам почетак људске цивилизације је ропство. Не само људи, и инсекти имају ропство, док друге звери имају природне изворе хране. Робови су у основи извор радне снаге (енергије), и задобијају се освајањем или образовањем. Ово друго је додатни третман добављених енергетских пакета. Образовање је прилагођавање ропству. Једноставно тако.
Ако се не прилагодиш, заслужио си Пакао. А ако се прилагодиш, онда си у Рају.
Рај је рекламирање послушности. Пакао је рекламирање кажњавања.
Буди послушан или ћеш бити кажњен.
Овде постоји разумно објашњење: поредак је бољи од збрке, што је само по себи разумљиво. Иако је поредак уведен као независни концепт, да објасни (оправда) стање (државу). То је корак напред у прилагођавању „новим условима“. Кад човек почне да промишља поредак, уместо да пропитивање доминира, он је већ еволуирао у естетски рај, где је све што је остало да се разуме нацрт поретка (образовање то закуцава у мозак).
Другим речима, поредак је наметнут, а после тога човек може једино да тражи изговоре. Прво пресуда, потом суђење.
Ствар с ропством је да је оно уговор, роб је сагласан с условима, иначе није роб. Одбијање да се потпише брутално се кажњава.
Стога, да нема робова не би било ни ропства. Тачка.
Ропство је извор свих закона. Хвалевредни поклон Римског права: Римљани су подигли ову надоградњу на највиши ниво у древна времена, и то је њихова заоставштина модерној цивилизацији 21. века, јер више је него очигледно да се Рим поново успоставља на глобалном нивоу.
Кажњавање (убијање) непослушних, и/или оних који су предвиђени да буду робови, јесте рекламирање фашизма.
Занимљиво је како образовање игра главну улогу у (не)разумевању овог (не)понашања „владајуће“ (класе). Потлачени никада не разматрају чињеницу да су се заправо сложили с ропством, они се једино буне због услова. Они толико чврсто верују да би друштво требало да буде праведно (што оно никад није) и дословно се плаше да доводе друштво у питање, јер то би захтевало интелигентни приступ и темељну анализу, што изгледа као огромни посао за њихове „препариране“ умове. Није свако филозоф, зар не?
Човек би морао да разгради читаву друштвену надградњу, избрише читаву своју младост потрошену на учење погрешне ствари, изгуби свој друштвени положај, какав год да је, и непосредно се супротстави глупости целине, која је физички преовлађујућа. Задатак за полубога, не за човека.
Како бити срећан у Рају? Како бити срећан Рајем?
Маркетинг је тај који обезбеђује срећу.
Човек мора да живи да би био роб, тако да је живљење оно што је лепо, обећање лепог – извор свеколике естетике у историји. Облик друштва, које је чаура или постељица живљења људског живота, изнова се црта и преправља, у различитим покушајима да се нађе „златни“ облик постојања – од обичних геометријских грађевина (пирамида) преко стубова и белих фасада, до стакла и челика и пластике и хигијене и здраве исхране, и оптуживања никотина...
Прича „Постања“ је о томе. Поштуј правила и не покушавај да будеш приватан.





WHAT MOTHERS GIVE BIRTH TO? - ШТА РАЂАЈУ МАЈКЕ?

 



WHAT MOTHERS GIVE BIRTH TO?

Who nourishes, raises and trains monsters?
Give time to precious emotional protocols, mourn the dead, life is so unjust – it doesn't last forever.
Identification is basic projection. Totem, a mold. A stamp. Poetically, it's the mother of Romulus and Remus. Mother of the cunning Paris. Heracles' mother Hera – she was mad. His first identification is with his mother, he kills his teacher who doesn't flatter his musical deafness. Later, Heracles is identified with something else – the exploring wrestler, the inventor of hygiene, the dot-to-dot vector of Delphic Grand Projection.
Priestesses-whores of Sumer, mothers of nation. Nation is people+state. Mother gives birth to slaves, father gives birth to slavery.




ШТА РАЂАЈУ МАЈКЕ?

Ко храни, узгаја и увежбава чудовишта?
Посвећује време драгоценим емоционалним протоколима, оплакује мртве, живот је тако неправедан – не траје вечно.
Идентификација је основна пројекција. Тотем, калуп. Печат. Поетски, то је мајка Ромула и Рема. Мајка лукавог Париса. Херкулова мајка Хера – била је луда. Његова прва идентификација је с мајком, убија свог учитеља који није хвалио његову немузикалност. Касније, Херкул се идентификује с нечим другим – постаје рвач који истражује непознате земље, изумитељ хигијене, тачка-до-тачке вектор Делфијске велике пројекције.
Свештенице-курве Сумера, мајке нације. Нација је народ+држава. Мајка рађа робове, отац рађа ропство.





INTERRUPTION - ПРЕКИД




INTERRUPTION
2014

The spirit of time has changed. The feeling which was normally called science fiction is dead. There is a new dominant feeling. It is the fractal feeling of despair. The Mirror Darkly.
Fractal is loss of linearity of time and spaciousness, assessment of present is without a perspective, geometry doesn't function anymore, historical events are piled up like garbage and dumped at depot, with no assortment.
Most people are conditioned to look at things in an orderly way, no matter how barely sufficient it is, but now it is not applicable any more. This adds to the growing confusion and prevents quick and efficient retooling of interpretation system. Instead, panic grows and there will be more confusion.
The order, the “inner” order, is gone. Now, we have to watch the news to discover what is order today. What are our today's orders. Shall we eat, shall we starve. The attrition is huge, austerity measures are another name for government needs us to serve for free. The Rome is building back itself, and it is not a plan, it is a principle.




ПРЕКИД
2014

Дух времена се променио. Осећање које се обично називало научна фантастика је мртво. Постоји ново преовлађујуће осећање. То је фрактално осећање очаја. Тамно Огледало.
Фрактал је губитак линеарности времена и просторности, захватање садашњости је без перспективе, геометрија више не функционише, историјски догађаји нагомилани су као ђубре и бачени на депонију, без разврставања.
Већина људи је условљено да посматра ствари на уређени начин, без обзира на то колико је то једва довољно, али сада се ни то више не може применити. Ово само придодаје нарастајућој збуњености и спречава брзо и ефикасно преудешавање система тумачења. Уместо тога, паника нараста и биће све више збуњености.
Поредак, „унутарњи“ поредак, је нестао. Сада, треба да гледамо вести како бисмо открили шта је поредак за данас. Шта су наше дневне заповести. Хоћемо ли јести, хоћемо ли гладовати. Губици су огромни, мере штедње су друго име за то да влада жели да служимо без накнаде. Рим изграђује себе поново, и то није план, већ принцип.




Thursday, February 5, 2015

paws in fog

 



paws in fog

i've been fishing harpers ferry
white bears digging ice
raw meat feeding rowmen
there's no future billy
white bears ate it





“





“

time and again comma
time and again full stop
time and again ”







duck song






duck song

birds fly
they don't duck






song of bobi dick





song of bobi dick

all babylons go down
and all ahabs drown