Роботи пажљивије слушају
(слушањем нападају)
За нас двојицу постоје многи животи
И у сваком од њих, убићу те...
Један бескрајно дугачак протон и
Бескрајно дугачак електрон
И Зенонове змије на сунцу
Одбегли прстомет
Тек да смете каденцу...
За трпезом три стара друга
Поједоше кашу четвртог –
Опијеног, већ, смрћу
И верног му псића, Керберчића
Роботи, такви-дошавши до њега
Слушају поетску подуку
Живот се не узноси
Даље од траверзера сјајних
Нити око зна шта је боја
У хроматском чипу Архелаја
А трептаји тела
Дрхтаји машине
Одјекују чежњу
Исту
ДАДАДАДАДАДАДАДАДАДА
Звук и ритам ресетују роботе
дркдркдркдркдркдркдркдркдрк
Сваки део робота је за себе
Проводници се претворе у изолаторе
Роботи су сада скулптуре самих
Себе
Џо се помешао с душама
Тихим
Узима трзалицу...
ДАДАДАДАДАДАДАДАДАДА!
И проводници бакелитски
Црне државе
Грохотом академије
Помазаници енциклопедије
И Психе црно-и/или/и/нити/ни-бело
У робова сновиђења
Маски перверта
Рупача бездрвних!
И мада су жице гитарске
Заставе музиком обликоване
Нису потребне гласу
Ни пољупцу у гласне
Жице
У празном простору кутије
Где Ерос обитава
Нема
Ни жица ни трзалице
Један од робота изиђе из
Стазиса и
Загрли Џоа
(на подлактици му
истетовирани: ленгер, ЈРМ, Хвар, 1968)
Ако ти кад што затриба
(шапће му робот)
Само потражи Матију
Иванића!
Posts
