moritomo
in slave debt
i met moritomo
out there in galactica wides
chased by justice™
chastity bankers
he was reading my
book under a fig
you
know he said looking over oblique ray-bans
you stole words
from my ad-lib
i
thought you was dead said i
liberated,
nodded he markedly
i sat down quietly
chewing carob
what
troubles you inquired i carefully
the
rise of robots he replied quickly
aiming carefully
you
died for them i nailed him
i was
imprisoned in life form to perform
seppuku
i knew his father
beat him to his own death
for he was a
troubled slave
moritomo
was smiling now
i
always wanted to say continued he
having read no
books and heard no lectures
that life is
for cunts
it was my turn to
nod...
over the eon
i too have
realized the robotic nature of life
as one has to
malfunction in order to
cut the crap off
i looked the
reflection in sunglasses
caught my sight
моритомо
у дужничком ропству
сретох
моритома у диљу
галактике
прогоњен
од правде™
честитих
банкара
читао је
моју књигу под смоквом
знаш
рече гледајући поврх закривљених
реј-банки
украо си
речи из мог ад-либа
мишљах
да си мртав рекох
ослобођен,
значајно је климнуо
седох тихо
грицкајући рогач
шта
те мучи упитах опрезно
успон
робота брзо одговори
циљајући
пажљиво
умро
си због њих закуцах га
бејах
заробљен у живом облику како бих извршио
сепуку
знао сам да
га је отац тукао до сопствене смрти
јер беше
несрећни роб
моритомо
се сада смешио
увек
сам желео да кажем настави он
иако нисам
читао књиге нити слушао предавања
да је живот
за пичке
беше мој
ред да заклимам...
током еона
и сâм
сам схватио роботску природу живота
јер човек
мора да се поквари како би
прекинуо
то срање
погледах
одраз у наочарима за сунце
ухватих
себе
Posts
