Плач Света
Сунђер под
земљом
Отровао се
водом
Лишће се
смеје.
У приватном
мозгу
Нараста риба
Од дима и
сокова звезда.
Створен је
кавез,
У њему нема
електрона.
Дрвеће је
срушено
Лишће лебди
у ноћи.
Камење лије
странпутицом.
Кристал тече
плућима.
У генераторима
хлеба ради
Магнет.
Језик рибе
одлази у подсвест.
У жицама је
језа.
Уместо светла,
Ваздух трепти.
Сат бди у
љубави.
Зора је талас
без моћи.
Моритомо
гледа мач.
Све је угашено,
престало,
Паук се трза
о нити.
Дуж оштрице
Накупио се
етер.
Домине у
магли
Падају кроз
јеку.
Не помера
руку
Умирање шишти
Кроз таму.
Касно је
За буђење.
Ко није спавао
Није патио.
World Cry
Sponge under the
ground
Was poisoned with
water
Leaves laugh.
In private brain
Grows fish
From smoke and
stars' juices.
Cage was created,
With no electrons
inside.
Trees are fallen
Leaves float through
the night.
Rocks pour over the
side-way.
Crystal flows in the
lungs.
In bread generators,
works
Magnet.
Fish’s tongue goes
into the subconscious.
Wires shiver.
Instead of light,
Air trembles.
Clock vigils in
love.
Dawn is powerless
wave.
Moritomo looks at
the sword.
All is extinguished,
ceased,
Spider jerks on a
thread.
Along the blade
Ether condenses.
Dominoes in fog
Fall through echoes.
He moves not his arm
Dying hisses
Through dark.
It is late
For awakening.
Who wouldn't sleep
Couldn't suffer.