Poems and Essays

А сад мало о телепатији

2012-01-26T08:13:00.003+01:00

А сад малоо телепатији

Коју некизову

Свемирскакомета

А она је млазмлека

Чизма дијалектике

2012-01-26T01:05:00.004+01:00

Чизмадијалектике

Нéма пада потинтарама

Јада

Јер су сенајјаднији напослетку

Скућили

С рубова Галаксије

2012-01-26T00:38:00.004+01:00

С рубоваГалаксије

Моритомориче ко Ринтра¹

У срцуГалаксије

Где се љутидим вије

На дну сплачине

Ум се одмараод апоплексије

Атоми удруженироје

Венац

Пчеле плоднеласкају им

Медом

Суве ледине

Погодне зароварење

Гњече уље

У душу верују

Да мирише

Старац сграњем

Тегли смисао

С магарцем

Тамо негде

Што с рубане видимо

Нешторавнодушно нам се

Спрема

1Блејков Ринтра (гнев праведника) из циклуса Венчање Небеса и Пакла.

Диме се клобуци

2012-01-25T23:31:00.003+01:00

Диме секлобуци

(Атласреволуције)

Меке ствариу динамици

Попримајутврде особине

Радујте сеу хладовини

А потом кундакпотегни

Напрслиномза врат

Мрске врагеногом заклат

Тај који знатебе и мене

Швићка оловком

Сумрак

Нејач јака

2012-01-25T23:11:00.003+01:00

Нејач јака

Суви брлози

За брадезапекле

Којима јесмрт топла

Нада

Звер лепо напредује

2012-01-25T23:00:00.003+01:00

Звер лепонапредује

(Атласеволуције)

Радиоактивнићурани

Пупе ко шљиве

Ембрионклипше

Цркнутелешине

Мајка гаоплодила

Отпорнимкалцијумом

Ал звер

Одбија да сероди

Материцасе збрчкала

Колевка јоју бедрима

Бубуљичавапљувачка

Испузала насирингу

Језика невина

Слана балава

У бутинипекмез крчка

У дојкамасалчићи

Лепотани

Мозак имитираславујев пој

У емулзијибрашној

Где крекетжбира воду

Плоди

Сећања милеко испрци

Скотни

Низ матицуросну

Уливени ужало

Ружине латицеплахо копне

Трње спопалозубало

Мирише кору

Мегафин

2012-01-25T03:15:00.003+01:00

Мегафин

Логос јемегафин

Интернетомахија

2012-01-23T02:36:00.000+01:00

Интернетомахија

Река јепресушила

Али шљунак

Тече

Дон Кихот и смрт

2012-01-20T11:47:00.001+01:00

Дон Кихоти смрт

Смрт је дошлапо Кихотића

Увила се укабаницу

Снег веје

По новиненије стигла

Наслове дапогледа

Да се стресе

Натукла јешешир

Крагну прекообода

Уснама стискаовлажену цигарету

Образи јојтрну

Нос шмрче

Удаљава сеКихотић од ње

Клизаво је

Прљаво

Јурићу те,ухватићу те!

Чек, чек,да се

Прилагодим

Застаје предизлогом

Да поправишал

Хладним,укоченим прстима

Дим цигаретепомешао се

С пахуљама

Смрт посматрасвој

Нејасни одраз

Мршти се исмешка

Запљусне јесуснежица

Из баре

Ветар бриди,дах греје

Који једанас дан?

Колеба сесмрт

Чек дапребројим ситнину

Имам ли закафу?

Кихотић јевуче за руку

Улазе у кафану

И, шта сад?

Уплашила сесмрт

Трља заноктице

Скида капут

Поправљаревер

Флаше су уогледалу

Улица језамагљена

Нико не гледа

Кихотић јемртав

Шећер сепресијава

Скорен уочима

Растегљивекапи гусну

Поцрнелифитиљ жмирка

Чаробна праисторија Србије

2012-01-17T18:37:00.003+01:00

Чаробнапраисторија Србије

Низ луговесе спушта

Дивља свиња

Шњуфа ларвеи тартуфе

Уз аспик одтрњина

У крошњамајека

Одбаченихбеба

На северуплодница

Паприка и

Краставаца

Процветале

Шваргле и

Црвене репе

Овце блеје

Вукови угубице

Заденулифрулице

Још даље уисторију

Конформизма...

Мармеладаод мушмула

Палачинкеод кромпира

Старинскавремена

Смотана у

Сарме

У плеистоценскодоба

Овуда супасли бронтопси

И касалималамути

Мање инвентивнинароди

Тесали сукопља и

Атлатле

А овдашњезамлате –

Писмена ирезе

Од металургије

Најмилијесу им биле

Сикире ићускије

Генији још

Измислишегуњ и чоју

Исковаше ипрви казан –

Требо им заракију

Крајем леденогдоба

Реума јеузела данак...

За отеклеглежњеве

Измислише –опанак!

И поред свега

Животнистандард беше

Трањав

Дуње исламарице, како где

Негде ћевап,негде

Пиктије

Од исхранејош,

Осим проје,

Популарнибеху

Лукац исланина

Цревца итуршија

Кисо купус– башка

Апсолутно

2012-01-05T13:37:00.002+01:00

Апсолутно

Постоје људикоји су

Апсолутносигурни

У својенезнање...

Они

Управљају

Овим светом

Семе зла

2012-01-04T12:10:00.002+01:00

Семе зла

Сеје сеискључиво

У туђој

Башти

Кад би Христ поново дошао

2012-01-04T12:06:00.002+01:00

Кад би Христпоново дошао

Многи бихришћани

Без ушију

Остали

Оглас

2012-01-04T12:00:00.004+01:00

Оглас

Клупкоразнобојних мисли

Тражи главуда се

Упреде

Хор анђела

2012-01-04T11:24:00.002+01:00

Хор анђела

У веселимоблацима

Нема

Нотних свезака

Ситуација је озбиљна

2012-01-04T11:10:00.004+01:00

Ситуацијаје озбиљна

Вук појеободљикаво прасе

Гладан био

Па је умро

Керамичка истина (Јединство тела)

2011-12-17T07:18:00.001+01:00

Керамичкаистина

Дечак глиномваја прсте

И ови трпеод

Мекоће

Гледа у бојерасуте у

Посудице

Које ће уватри оживети

Девојка седикрај њега

И пева

Да га растужи

Кад у ватри

Поплаве ипобеле

Играчке ћеразбити

Јер мекоћатела и

Ватра љубави

Не постојеу керамици

Далеко, низ реку (Јединство тела)

2011-12-17T06:09:00.003+01:00

Далеко, низреку

Бизон

Док бизонплови

Низ реку усвом погребном

Чуну

У измаглицусуза

Бескрајнусавану

Коју људи немогу да виде

Јер не знају

Да шетајупогледом по

Бескрају

Господар живота (Јединство тела)

2011-12-17T05:27:00.003+01:00

Господарживота

Идеја животанајјаче

Поробљава

Као што јеБлејк, већ

Прежаливширазочарење,

Рекао

Од силнихшамара

Наживех сеживота

Тако јошпонеко,

С респектом,

Мисли да сПохотом

Разговара

Из пустињеиде дроњавац

С крампом

Чија ће цреванапунити

Месом девицадечака

Нагледахсе месара и

Сатара

Ех, шта ћеш,мора се

Живети

Облизује сеПохота

Која јеСвемирска Појава

Скинули суму дроњке и

Јебали га

Пошто јеживот Курва

А шта је коосећао

Остаје деоЗаблуде

У траговима

Гужва је упростору

Ал безосећајнивешто

Кроје слободу

Док се одразиубијају

Иде сврдлои дегенерише

Стакло

Мируј на киши

Гледај речице

И алге покориту;

Ноје никадзапловио није

Подавише семајмуни и

Жирафе

Шта то кријудубоки

Меандри?

Мртве...

То се исплати

Јер Богопстаје

У љубавипрема њима

Рат је противнерадника

Који неће дакопају лагуме

За сузе Потопа

Чудни Енкиду

С ћубом

Пострада одКурве Иштар

Кћери Божје

Првосвештенице

Подивљалесу реке

И говеда

Која серу попутевима

Сумера

Машта као поетски метод

2011-12-13T06:31:00.001+01:00

Машта каопоетски метод

Поетскамаштарија није „празна“, испразнапроизводња слика и секвенци. Великимаштари не маштају ни трена. У њих јемашта чист доживљај. Презент: сликатренутних збивања. ¹

МилошаКомадину сам упознао на Мљету, а тамоје свет који је измаштала природа усаучесништву с маштарима-намерницима.На том Медном острву, Бахова музика ничеиз кршевитог тла, мирис смоле и биљнихестера гради неописиве и непоновљивепросторе, човек се сукобљава са сопственомнемоћи да се сачува, у својој крхкојчаури, од грома – силе која навире изнепознатог извора и нагони га да се сњом суочи. А цена тога је, у то су се многиуверили, замена оног прозаичног за светчија је стварност жива – у оном смислуу којем је жива прострујала, прокључалатечност.

Понекад суљуди заиста на истој таласној дужини,али то је због – таласа. Ови таласи, иликлобуци врелине, јесу пулс силе која сеотела реду и поретку и обитава у онимтренуцима спознаје која се не можеупамтити, забележити и присвојити набило који начин осим у магновењу којесе назива маштање. Песник учи да му јету дом, и стога редукује све оно што сепредставља као вредно и важно, али неможе да опстане на тој веома учесталој,проврелој таласној дужини.

Живот сепојављује и као низ догађаја у памћењу,али се ти догађаји касније, ма коликоих чували као драге или немиле, разарајубољим увидом сакупљеног искуства. Тосе догађа у машти, не просто умскојанализи и разликовању, него као у једномдругачијем медијуму живота. Другачијемпо томе што напредује к младости исилини, за разлику од оног скончаног убескрајно сложеном систему остава, чијекључеве непрекидно затурамо, а браверђају и губе своју првобитну форму инамену.

У машти сеенергија уложена у збивања враћа,ослобађа, а песник у својим текстовимауправо бележи ту деконструкцију,разарање сопствених и туђих заблуда,као на некој анти-инквизицији која каомлин непрекидно меље набеђена органскаткива у плазму која се више не дâ охладити.

Овај животу машти све више заузима простор стварногживота, чак до оних размера које јеозначио Дис у својој песми Можда спава.

Песник којисада једино може још да слути, не бивише мењао нову стварност за ону стару,просећану, која више не може ни очијутих да се сети. Уместо тога, те истеали измењене, сада невидљиве очи,долазе да њега гледају и чине да њима ион прогледа и коначно сагледа сву туљубав коју једино жели да поседује.

Дис дипломатскикористи можда:

Можда спаваса очима изван сваког сна

изванствари, илузија, изван живота...

Моћ сна је усањању, у постојању које не зна за моћбуђења. Песник своју машту, или сан,преводи у живот и тај измаштани животпревлађује над овим на силу, законимаприроде, или људи, наметнутим.

У томе је сваборба песника, да се избори за слободуод условљености и коначности животакоји се непрекидно окамењује у одвратнугромаду историје, смешу насталу кувањем,мешањем и хлађењем лаве.

Поље маштеје једино енергетско поље у којем сеовај процес одумирања у времену можепреокренути.

Методолошки,машта је подручје у којем не делујецензура – тек при записивању ступајуу дејство уграђене кочнице. Тек на томместу, нуди се избор метафраза којимаће се песник послужити да избегне„опасну“ непосредност. Али у машти,као у сну, човек може да краде, да вара,да говори у лице, без гриже савести,која није ништа друго до условљавањемнаметнута омча неслободе.

У машти,остварује се путовање кроз време. Човекне може да поверује да је то могуће, паипак, у тренутку садашњем може сепоништити претходни тренутак. Могу севратити сви дугови и може се рећи „не“и Богу и Ђаволу.

Критичкосагледавање догађаја у машти, то јекритичко мишљење. Дис је у Тамнициотворенији. Тамо се поништава свет патњеи јада до краја. Остаје само песничкастварност.

Та стварностје – нирвана.

Код Диса јепроцес губљења света и патње очит и саснажним патхосом. Он то уме и те како данагласи. Оно што многе збуњује, збогнедостатка песничког искуства, јестенемогућност да схвате да је крај нечегашто фигурира само као консензус трајањанужан и добар, а не непожељан и трагичан.Трагедија обитава у стварном животу,она је последица неспоразума, ропскеукочености пред влашћу логике и емоција.У нирвани тога нема. Она није простонегација, она је изван сваког зла.

Ова жица накојој песник балансира између светапролазности који у себи носи чистигубитак и нирване, која је место на којемсвесно биће никако не може да изгуби,трепери таласима силе која јесте поезија.

Онај погледкоји као кам, пада на све, обеснажујеварку, враћа јој емоцију и заблуду –тај поглед је аналитички, немилосрдан,супротан милосрдном Богу који праштаи подноси туђе грехе. Није случајнопитање страха прво на које песникмора да пружи одговор, и то делатно, дапође путем „смрти“ упркос свему. Слободаод страха (казне) је услов да се машта.Без тога, може се само замишљати. Азамишљање је игра без последица. Безбедна,забавна и млака.

Проживљавањепаралелног живота у машти нужно јепеснику јер је тај живот онај у којемсе одлуке, донете у сили која не пати,састављају и обзнањују. Прво тамо, а теконда на папиру, на који се песник потписујебезрезервно.

Патња је онајнабој енергије заробљен у облике којисе под њеним дејством ломе, вену, умиру,па ипак бандоглаво усмерен да и даље,узалудно, покушава да обнови ту булазанод среће, чиме се заправо троши. Песникје, заиста, пре свега обавезан да сеодреди према овоме: до чега му је стало,до енергије или до варке?

Битно је дасе сваки ерг енергије поврати из шупљинеемоција, из пећине идеја. То је лавиринткојим песник мора да прође као крозПакао, то је дантеовска шетња. Песничкипролазак кроз Пакао је могућ јединокада се стварност сагради у машти укојој се непрекидно симулирају животнеситуације и у њима налази слабо место,те се од таквог делања одустаје – устварном животу. Пошто је песник већ удоброј мери искључен из друштвенихтокова, јер друштву није потребан некоко ће да пали светла док свет ужива упредстави, он у свом мраку осветљавагледалиште и избија из гледалаца мотивекоји делују на начин силе теже (нужности)и паралишу их чулним, емоционалним иидеолошким доживљајем.

Оно што песникчини јесте да пише водич, као што суто чинили Данте, Даглас Адамс, Кастанеда,Хомер, и многи други, који су својеискуство „туристичког“ путовањазаписали. Песник, као туриста, који нијеу непосредном односу са светом којимпутује. Ова метафора је битна, поштопесник има заштиту „више силе“која га води и чува да не упадне у калживота.

У одређеномтренутку, догађа се пресељење живота умашту која добија значај стварности, апретходна стварност, виђена као општерасуло, престаје да мами и дозива. КодКастанеде, на путу за Ихтлан (Пут уИхтлан), људи су обични фантоми,они су заправо измаштане творевине којесе на сваки начин труде да зауставепутника.

Песник неможе да објасни фантомима куда се тоупутио. Ихтлан није неко одређено местона овој планети.

Јасно је дапесник који је извршио трансфер стварностивише не може да рачуна на сарадњу онихбез слуха за застрашујући зов дивљине.Дивљина настаје тамо где не постојимонопол на дистрибуцију ресурса. У маштипесника, у уму, влада расуло, пустош.Традиционални облици постоје, али онинису вредновани према функцији идејекојој припадају. Због тога су они умеђусобно неусловљеном облику нарасполагању песнику. Нису статистичкипоређани и организовани, него су укалеидоскопској расутости.

Песничкаистина може да се саопшти једино уоригиналном вредносном систему –коришћење постојећих вредносних система(традиционалних, друштвених, филозофскихи религијских) унапред дисквалификујепесника. Довођење елемената и садржајапо слободној вољи, која, да се разумемо,није песничка самовоља, тек тако изкаприца одабрана, догађа се на основуауторитета аутора. Стваралачка моћпесника заснована је на познавању формикојима барата. Песник се игра, али тоније дечја играрија.

Управо уовоме и лежи тајна метода маштања. Оношто песник измашта на овакав начин,постаје чињеница коју нико на овом светуне може да порекне. Можемо да разговарамоо томе како су настале планете – наукатврди да се то догодило према природнимзаконима, ма шта то значило. Када „научник“каже „природни закон“, он под тимподразумева да су сва догађања у природи„усклађена“ с његовим виђењем. У томеје слаба тачка „погледа“ на свет. Тоје ипак само поглед (теорија).Песнику није стало да његов „поглед“буде једини – никако догма, никако– закон.

Пошто методпесничког маштања подразумева стваралачкуслободу, „закони“ према којима сепонаша материја (садржај) нису у функцијипоретка који се, нормално, намеће јерсмо навикнути да свет сагледавамоорганизовано чулно – они су у функцијиослобађања енергије (шлагворт, панч-лајн,coup dеgrace).

Због тогашто у својој машти песник одустаје одсукоба између елемената садржаја(емоционални или идеолошки сукоб), тајсукоб се сели на друго место, у стварниживот у којем влада емоционални иидеолошки хаос, и то у име – реда ипоретка. Стварни живот је тај који јепротивречан, а поезија маштовитог животаисмева и обесмишљава те такозванеприродне или друштвене законе. Судардве стварности може имати разноликеоблике, од бизарног до насилног. Ово сунајчешћи облици које песник призива утренутку „судара“: гротеска, сатира,пародија, сарказам, цинизам, иронија,комедија, трагедија, патхос (сета). Самадрама је означена набојем, разликому потенцијалу, који постоји између дванивоа стварности. Драма је сила. Тамогде нема ове силине, нема ни драме, тоонда није поезија.

Сада је већјасно да песник не машта ради угођаја,већ има „задњу намеру“. Знајући ово,свет зазире од поете.

На почетку21. века, свет је озбиљно наумио да угушисваку маштовитост. Шта се дешава кадасе оно што непрекидно испарава заклопи,свако зна.

Увидевшиово, песник лако може да претумачизначење Великог праска, те научнетеорије која, очигледно, покушава даглавни васионски догађај сместитамо негде у далеку, прадавну прошлости тако се осигура да „поредак“ који сетренутно ствара остане ван њеног утицаја,да не доживи експлозију. Али шта, питасе песник, уколико Велики прасак тектреба да се догоди, због нагомиланихпротивречности које светска машинанепрекидно производи?

Ко се овдезаиста одаје маштарењу, наука и њенипребогати финансијери, или песник?

Песничкастварност превладава над оном историјском,која није ништа друго до представа,очишћена и пребрана од свега оног што„квари“ илузију опстајања. Танкаглазура над ускипелим гротлом, која неможе да спречи неминовну катаклизму.

1Милош Комадина, Саучесник, „Шетње кроз нови крај“, Светске свеске Београдске мануфактуре снова, Београд, 2004, стр. 17.

The Force

2011-11-29T18:39:00.001+01:00

Money is debt.
Those who produce most debt are the richest.
There is a Force that makes it So.

С оне стране Медузе (Јединство тела)

2011-11-24T17:21:00.001+01:00

С оне странеМедузе

Змије склупчанеко

Мозак

Око чудовишта

Хаилас чепркаштапићем

Црвиће

Из песка наобали

Јадрана

Џо је задремаоу хладовини

Нежних борова

Опијениспарењима

Смола

Тело Лазаревоје

Измрежено

И скоро даје

Нестало

Пред очимаЈединог

Будног

Разноврсно–

Ништа

Срце и утроба

Покретани

Брзиномопажања

Напрегнут,пред

Раскрсницом

Талас пуца

Усредсређен,кроз време

Завијерподешава

Точкове иопруге

Испробаваруку

Мач, и штит

Крв и отров

Кроз укочена

И разјапљенауста

Медузе

Извирујекрилата

Амигдала

Хаиласисцртава обрве

Над змијским

Очима

Језикоклембешен

Блед

Укочена,мртва глава

Штрца хормонеу

Симпатикус

Непомичансимбол

Застрашује

Непомичношћу

Тада

Из шкољкенастаје

Лепота

Из белогпудера

Лепота одлази

У други град

А црне фигуре

За њом плове

Џо је расклопио

Агамемнона

Стопало,потколеница

Бутина

Руке млатарају

Брада јековрџава

Капилари наобразима

Попуцали

Ситни зубизагризли

Узде

Завијер уузмахнуту

Песницу

Пуштаелектрични набој

Стари Башо

Корачаоблацима у

Планину

Кентаури (Јединство тела)

2011-11-24T14:48:00.001+01:00

Кентаури

Кад су првипут видели

Јахача

Прозвали га– кентаур

Да сакрију

И збуне

Нестрпљивудецу

Али, кентаурису били

Глупи

Нису правилипутеве

Шатори им сетргали

А шталесмрделе

Кентаури сусви исти

Нису ималипотковице

И нису јахалипреко

Планине

Гњаватори сјуга

Дошли су побронзу

И смолу

А кентаурису разбили

Калупе

Једни суплели џемпере и

Шубаре

Други пунилидроњаве

Ланене капуте

Људи с рекерешили су

Да је достабило

И нестадоше

Многи народинестадоше

Са својимпородицама

Одслужилису своје

На југоистокусе запатише

Курве инакинђурени

Разбојници

ПотомциГибралтара

Содоме и

Гоморе

Оно што сенекад десило

Десиће се и

Сада

Многи суодговори

Заборављени

А словаразбацана

И неће сеповезати

Крила и канџе

Кљун ичегртаљка

Хаљина ичизме

Прво је билареч

Потом – робље

ПедофилскиРај

Анђели идевице

Свети Гај

Подводач и

Свештенице

Записане сусве

Догодовштине

Испостављенирачуни

Испражњенечиније

У Књигу јеуткан

Мираз

ГлобалногТеатра

Тепих свести

Од Гилгамешадо

Хамлета

Сфинге игрифони

Химере иракшасе

Гнев Божји

Стари Башо

Међу стрњиком

Последњи пут

Слонови рогови богови (Јединство тела)

2011-11-17T16:25:00.001+01:00

Слоновирогови богови

У старавремена

Свет нијебио

Нормалан

Хијене сукљуцале

Свиње супевале

Када је вулканТоба

Избацио пепео

Снег јепрекрио мора

Ледници супловили

Степом

Матица изснова

Уместо мрава

Родила јекенгуре

Слоновимасу отпали

Рогови

А женамарепови

Еволуцијаје чинила чуда

Птицама супорасли

Кљунови а

Рибама пупак

Тада сунастале Рона

Рајна и

Дрина

Мајмунимаје порастао

Мозак аволовима

Рога

Очи су посталеоштрије

Кожа шаренија

Мимикријацрвенија

Није се вишезнало ко је

Ара а ко

Кобра

Појавише себогови

У дрвећу ипредметима

А да забунабуде већа

Демони углавама

Фазани суширили вирусе

А гљивебактериофаге

Људи сусмислили докторе

Пилуле исаркофаге

Секире судобиле дршке

Главе шајкаче

Ноге опанке

Догодише сератови

Куга и

Избеглице

Свет постадеиндустрија

Цвећа и

Реликвија

Шекспир јеизмислио

ЕмТиВи

А Хенри девицуМери

Дуван ипалачинке

Путеви свиле

Банке и ломаче

Овчариизмислише ткачки

Чунак, ажабари

Електричнибатак

Водена парапостаде

Капитал

Ваздушнелађе

Отворишенове

ВаздушнеПутеве

У данашњевреме

Свет је поново

Раван

Аустралијаје богата

Сахара је

Рогата

Неко ће севећ нађе

Да заменипесак водом

Па да пустињомзаплове

Лађе

Ал, о томе се

Не сме

Ни мислити...

Божји молекул (Јединство тела)

2011-11-08T18:38:00.003+01:00

Божјимолекул

У време кадбеху делови

Тела јошслободни од

Емпатије

Еуклид јеснео квадрат

Лук и тетива

Кљун и перје

Деловиистог гаврана

На путу одАтине до Тебе

Епаминондабеше окружио

Спартанцетроуглом

Наполеон јеу игру увео

Покретнедивизије

За узимањемере

У Пруско-Францускомрату

Железницаје превезла милионе

На стратиште...

Али је Демокритпретпоставио

Цепање атома

Стога, њемухитамо

У Безбојнисат у

Герундију,где

Празног ума,жмиркају

Дивови

Киш ћекостима дивље

Креје

Ударати

Ал, неће ихпробудити...

Около смрдекожуси

По вину плутавоштана скрама

Лој у торуналаже казан

Демокритћути...

Обукаоегипатски плашт

И комад козјегсира

Урокљивимочима зури у

Распевани

Глас изпланине

Расцопаоглаву јагњету

Згрушанакрв се разлила

Потоком

У тишини,

Ако изузмемохркање герунда,

Састављамотравке

У асуру

Ко је гледаоа није радио

Док суостали клали?

У бици, којаједино велича

Гуслара?

Демокрит сене снебива

Да лаје упразну

Качицу

Гле!

У качиције ембрион

Киника

Нико га неразуме...

Хаилас штрпнекомадић

Ембриона

Од козе је

Добар је!

Разум се каориба праћака

Тражећиузводно легало

Демокритзаспао на трбуху

Покрио сеасуром

Већ смо сесви нелагодно

Осећали

Банули смоу непијачни дан

Ваљало сеокрепити у

Крчми

Појели смомозак и

Бутке, а потоми мало

Космогоније

Која је пура,качамак, попара

У ово, античковреме

Предузимљивостје авантура

Радост духа

Повешћувас на обалу

У постељу

Препунуморских јежева!

Ко да гаодбије?

Завијер већизува сандале

А Моритомоније понео

Купаће гаће...

Зенон јеглуп...

Тврди домаћиндок се

Излежава уплићаку

Уколико јекорњача бржа од

Ахила, ондаје она најмања

Недељивамера

Оно што јенајмање јесте

Недељиво!

ТријумфујеДемокрит

Завијер муопрезно вели да се ту

Радио принципу ане о

Мери

Разумем,разумем

Пренемажесе Демокрит

Мој пријатељЛеукип,

Је прошириваосвест

У нади даће доказати

Да се инајмања мера може

Опазити

Па шта једоказао?

Брчка сеДемокрит

Да је вакуумсуштина

Атома!

Ми ћулимоуши

У нади даћемо чути

Крцкањеатомског једра

На Демокритовомлицу

Архајскиосмех

Изгара

Песак сесастоји од

Комадићажара...

Мисао неможе да схвати

Спајањеистине у уму...

Симболи суко атоми

„споља“различити од „унутра“

Ко краставажаба!

Како? Како?

Ухватиофилозоф рачића

Скрцкао газубима

Ипак, признајем

Излежавањена плажи

Прија

Ал што сецепања атома тиче...

Неопходноје апсолутно

Убрзање

Хаилас однекуддонео

Дињу

Ево дињеда је цепнемо

Схвататеда диња плива

Јер јеунутра

Шупља?

(наставиће се)

Африка (Јединство тела)

2011-11-04T12:11:00.001+01:00

Африка

Кад слоновикрену у лов

Забрундајукрда

У прљавојизмаглици

Мандарине

Прхну у шипраг

Ебановинанаоштрена

Африказатетурана

Бере памук

Стрела погађајаје

Папагај рушигнездо

Саване

Живот је сан

Зец и мандрил

Сикћу крилима

Мириси

Расту траве

Звуци теларезбаре

Обзор

Дављење икркљање

Дахтање иревање

Фермент ензим

Вода отичеу пакао

Дим плачегар

Песак ври

Испод пескаморе

Склада

Потискујесрце

Потискујекрв у споне

Плиме

А говор слика

Хлапи у тресет

У сиротињскомграду

Богатствоје рђа

У сјају

Посечени уритама;

Машинедимискије

Технологије

Порицања

Из Африке

Која је надну Конга

Дебела сомина

Сребрна икра

И плависмарагд

Месо у пилаву

Краљ и платан

Баобаб укотлу

Вук у лављојкожи

Повезанахрпта узенгијама

Западномобалом лије из

Сапи слатки

Какао

Доручак код Епифаније (Јединство тела)

2011-10-24T02:55:00.001+01:00

Доручаккод Епифаније

Пошто смосели у пећину

'Ајд,реко', да мезнемо нешто

Уз закуску

Погледамоколо – храна

Скакуће

Треба топохватати...

Има ли штау ранцу?

Хаилас појеокикирики

Тамо, уКротони,

Док смообилазили спаљене

Храмовепитагорејске

Како тиувек нађеш пећину?

Задиркујеме Џо

По мирису,одвраћам одважно

Лој, шункаи горка кора лимуна

Дозволио самсеби да се

Пројавим

Али под једнимусловом:

Покажитеи ви шта знате!

Ја знам даједем!

Ја знам дапредем!

Ја знам даклацкам!

Ја знам дамљацкам!

Одувек самжелео да доживим

Лежање ухладу и

Хлеб имармеладу

Са стропакапље вода

Хаилас изашаоиз пећине

Стао у високутраву

Голицају гакласови

Под ногавицушортса

Сврха овогпутовања

Може дабуде и –

Сусрет смедведом...

Кад си уепифанији

Звери необраћају пажњу...

Ланац мислии ковитлаца

Изостаје

Додуше, итрајање...

Али, чемууживање у тренутку

Који се немења?

Ја себи нисамдао времена...

У реду,каже Завијер,

Тренутакније у систему

Мерења

Стога, какоодређујеш садржај

Догађања?

Лукав јеЗавијер,

Пита оно штои сâм зна...

Међу наманема

Разговора

Враћа сеХаилас

Носи у наручјусмокве

Умазан медом

Избегавастршљена

Џо неће даједе у пећини

За вама суу пећинама гомиле

Отпадака!

Смисао говорапомало се

Враћа...

Џо је у праву

И моји прецисликали су на

Камену

Само, ја вишеволим да

Кокам кокице...

Крај веселеватрице

Около једивљина

Промичуживотиње

Неодређеноје доба праисторије

У моје временије било

Краљева...

Почнем ја

Коњ је биохрана...

Занимљивоје посматрати

Моритома

Који серасхлађује крај

Барице изадиркује

Корњачу

Корњача сететура још од

Пермскогпомора

Интелигенцијахитина

У јастога иинсеката

Однајквалитетнијих је

Протеина...

ЗачикавамМоритома:

Из коликихси изостао

Бојева?

Убијаојесам и

Падох

Усмрћен

Џо се примиче

Воли да слушаговор

Који не зназа писмена

Звук сесудара са словима

Тако сам гаучио

Уши оглуве

Одбацио јепамћење и

Прешао намрље

Мрље уместослова!

Чудио се ирадовао Џо

Моритомо сеспрема да

Крене

А-а-а, незнају се аутори

Митова?

То ви незнате...

Светлостцивилизације

Замрачуједухове

(наставиће се)

Делови машине (Јединство тела)

2011-10-22T10:16:00.004+01:00

Деловимашине

Расту укривомозгови-точкови

Временскисатови

Опруге набатерије

Ја теби тимени

Подизачиспуштачи

Утешитељи

Истребитељи

Ланац прехранезвечи без

Мозга

Кланица оштрисатаре

Ефикасностмашине је

Тајна

Крв је црвенаплаве су

Вене

Кад нестанеструје ту су

Свеће

Топлотнепумпе пумпају

Ветрове

Ко откријесубатомске струје

Добиће новикревет и

Фотељу

Динамикаобртног момента

Покреће силу

Машина немаделове пошто је

Склоп

(делова)

Сила идејепоштује сврху

Делова

Идеја се делина време

А покреће јемисао

Светскамашина не постоји

Пошто семисао потроши

На делове

А целина јенеобухватна

Мишљу

Делови седодирују

Разменомделова

Без размененема живота

Лепоту складанеко мора да

Поднесе

Машина којасе диви другој

Машини

Јесте део (ипроизвод рада)

Те машине

Распоредјагодица обрва

Капака

Одређујеизраз (лице)

Изрази лицанастају поремећајем

Односа

Лепо изражавањеподразумева

Дискриминацију

Цивилизацијскамашина

Дискриминише

(црта границе)

Бог је хтеосве јабуке за

Себе

Шум снова (Јединство тела)

2011-10-20T16:25:00.001+01:00

Шум снова

И мој стариграмофон

Репродукцијамеса

Крцка нежно

Сад ће некода прескочи из давнашњих

Књига урастегљиви пут и беочуге да

Избели и дагледа поља како их надлећу

Дивљи голубовии пасу фазани

А дављеникачежња дави

Жлезде покрећерајска формула

И док јељудских бића

Биће кажњеника

У великомрачно пространство капљу

Снови

Мала смртповремено упали светла

Претражистрахове

Прострујемисли

Трзну сестрасти

Из глиненечиније настане

Биосфера

Из великогмора дотиче сласт

У димензијувремена храна спржена

Сперма

Шум реке илишуме

Лицем

Шестари

Не тоникамену!

У магму

Где сумпори камфор

Слепљујуневидљиве зубе у

Слузаво непце

А виртуозиелектрике

Луче снопље

Џигерице идисање бедра

Кретањемпротив струје

Пишти фотон

На мракембриона

У јајчаномједру Земље

Лижу се

Дим и кâд

Ахил је дошаожедан

У желуцупепео

Гледа беоњача

Смрт јепотврда невидљивог

Звука

Лице у крви

Срце у локви

Рука стружеопал

Све је ту уемоцији

Потргано

Злато љубави част

Светла спектакла (Јединство тела)

2011-10-13T18:21:00.001+01:00

Светласпектакла

Звездице измора зуре

У звезде

Из коралнихобора

Отпало среброс риба

Од очијузгрушана икра

Мрак непрозирнихдубина из

Вулканаострва Тира

Ужарен сеслива

Мршава инеуочљива

Црнокосастарлета

Врпољи семеђу

Бронзанимбоговима и

Гипсанимгрифонима

Занета утишини

Изнутрицаспакована у

Црвени папир

Понекад требапогурати

Небо

Да се из његароди

Чудовиште

Змај

Замајацпустог света

Полеглог угеометријски

Свлак

Поново ћешдоживети

Страх

Кад се у венеуспе штрас

Из преткомореБожје

А рогови бикако пигмент

Утону у зеленураван

Процветалог

Сунцокрета

Преносницизла броје

Степенике

Од мора дооблака

Лађе укотвљенеу муње

Плове јегуље

Јантар итамјан да сагоре

У мермернепројекције

Канелираногсутона

Поглед извисине доноси

Мир

Убио самстабла да се крошње

Отопе у својељупке

Стоме

Океанскеструје играју се

Шкољем

Боје покрећуострво

Пљускањем

Јеж плаче

2011-10-10T14:58:00.000+01:00

Јеж плаче

Да је свепротив њега

Боље би сеосећао

Али животињесу равнодушне

Вуку нијелако да убије

Преподобисе и полуди

Јежу се гадикад

Једе глисту,очи му се напуне

Сунце смара

Вода јесаможива

Неваспитаноје бити превише

Комотан кадсу сви толико

Уморни

Ништа нетраје читавог

Живота

А чистоћа јеагресивна

Колико исмрад

Временскедимензије

Поколење одбачених (Јединство тела)

2011-10-08T22:02:00.002+01:00

Поколењеодбачених

Хаиласпротестује код

Завијераи Џоа

И поредиБрандоново стварање

С наплављенимлешом

Бароновим

Завијерунајвише одговара

Платонскасушара

Точкови ичекићи

Завитланииз Вечности

Џо се испилиоиз

Велеградскихвибрација и

Катуна

А Емер,виспрени пустињак

Заговарамистички

Преображај

У митовима,

НабрајаХаилас,

Деца се налазена

Речним обалама

Одрастајумеђу зверима,

Пастирима,или се

Рађају ушталама

Архетипскадрама

Често сеантиципира

Сукобом новогпоколења

И постојећегпоретка

Могли одрастас вуковима

Енкиду јетроглодит

Херкул уопозицији с

Институцијомбрачне

Верности

Џо се надовезујена

Смрт Вечности

А сâмХаилас је

Аналфабетаосредњости

Брандон је,међутим,

Експериментпројекције

Природнихсила и

Технолошкеманипулације

Лишен интуиције

Бацили суга пред мене

Као мамаци играчку

Прискаче муупомоћ Џо

Бифуркациони,хм...

Катапулт

Класичногприповедања...

Пропаластвар!

ПодврискујеХаилас

Брандонаје Џо зауставио

Тврди Барон

Умро сам уњему

Катарзичанје Џо

Брандон, којије после

Тога

Почео да себави собом

И проблемомслободе

Личности

(која нијени био)

Открио језначај вакуума

У решавањупроблема

Вишка материјеи енергије

Аналитичкимумом

Опажених у

Универзуму

Па, добро,

ОдговараЗавијер,

Нисам лија доказао да је

Технолошкиум

Избалансирану тачки

Личности?

Генеричкимеханизам историје

Користиисти ослонац

Да би прикриодинамику

Вакуума

Допуњује гаХаилас

Облизујућиобод чашице с

Ракијом

Јел тошљивовица?

Пита Џо

Јесте, с виљамовком

Искапи јеХаилас

Да тиналијем?

(наставиће се)